Kraj pandemije za mnoge će biti početak lečenja: Kako je vanredno stanje uticalo na zavisnike od psihoaktivnih supstanci

Vreme ograničenog kretanja, izolacija, kao i potpuna zabrana kretanja proteklih nedelja zbog pandemije izazvane virusom korona, u priličnoj meri su poremetili ustaljeno ponašanje većine. Psiholozi i psihijatri već najavljuju da će imati pune ruke posla kada se sve ovo završi, jer su posledice po zdravlje stanovništva već uočljive. Među njima je i posebno ranjiva kategorija populacije, zavisnici od psihoaktivnih supstanci i različitih oblika kocke.

Koliko je teško pala izolacija zavisnicima od psihoaktivnih supstanci, da li su češće posezali za narkoticima ili su se redovno za pomoć obraćali nadležnim institucijama, da li su umesto njih kod lekara po lekove dolazili roditelji ili neko drugi njima blizak, da li se broj zavisnika od opijata možda povećao, objašnjava psihijatar dr Aleksandar Vujošević iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti:

- U našoj bolnici se sve vreme sprovode predviđeni programi lečenja, naravno prilagođeni aktuelnoj epidemiološkoj situaciji. Pacijenti koji su na supstitucionoj terapiji, lekove dobijaju redovno, dok za one sa akutnim problemima postoji simptomatska terapija, koju mogu da dobiju u Hitnoj službi naše ustanove 24 sata dnevno. Ali, da bi dobili potrebnu terapiju, neophodna je procena psihijatra. Znači, sve je apsolutno pod kontrolom.

A ako ne mogu da dođu?

- Pomoć mogu da dobiju i u centrima u kojima je dobijaju i u redovnim okolnostima. Sigurno uz redukovan režim, kao što je slučaj i u svim drugim medicinskim ustanovama. Osim toga, imamo razvijenu psihološku pomoć, koju našim pacijentima pružamo telefonom ili putem društvenih mreža. Činimo sve da iz ovog perioda izađu sa što manje neželjenih posledica. Moram da istaknem da se pacijenti u najvećoj meri ponašaju odgovorno i da poštuju epidemiološke preporuke. To znači da svi koji su na programu lečenja terapiju dobijaju u domovima zdravlja na osnovu izveštaja psihijatra. Pacijenti koji terapiju dobijaju u našoj ustanovi u najvećem broju slučajeva dolaze sami, izuzev kada su sprečeni zbog nekih drugih zdravstvenih raloga. Nekada ne mogu da dođu i zbog nekih drugih objektivnih okolnosti.

Da li se u datim okolnostima lakše posezalo za narkoticima, da li se širio krug uživalaca?

- Pitanje je krajnje jednostavno, ali odgovor zavisi od mnogo činilaca. Pojasniću. Napetost koja se javlja usled socijalne izolacije može kod zavisnika da stvori želju za uzimanjem psihoaktivnih supstanci. Međutim, s obzirom na to da smo bili u vanrednom stanju, dostupnost opijata je sigurno smanjena. Osim toga, vanredne životne okolnosti kod svih ljudi, pa i kod zavisnika, razvijaju nove adaptacione potencijale, koji mogu pozitivno da utiču na promenu zavisničkog obrasca ponašanja.

Koliko mogu da ostanu jaki u odluci da apstiniraju, imajući na umu okolnosti u kojima se nalazimo, a koje zahtevaju emocionalnu čvrstinu?

- Ovakva situacija smanjenih socijalnih kontakata kod zavisnika koji su uspostavili apstinenciju može da utiče pozitivno na realizaciju da ta odluka postane održiva. Kod nekih zavisnika apstinencija će biti uslovljena otežanim kretanjem i nabavljanjem psihoaktivnih supstanci. To istovremeno može da stvori i želju da stanje apstinencije produže i kada aktuelna pandemija prestane. Mislim da će ta čvrstina biti najpotrebnija upravo nakon prekida epidemije. Tu će biti neophodna dodatna podrška, na šta se mi već postepeno pripremamo.

DAN POSLE

Očekujemo da će u periodu nakon pandemije biti znatno povećan broj onih koji se javljaju na lečenje, iz više razloga. Mnogi su početak lečenja odložili za kraj pandemije. Određeni broj zavisnika će tokom izolacije postati svestan da ima problem zavisnosti od neke psihoaktivne supstance. Nadam se, takođe, da će deo onih koji su uspostavili apstinenciju u izolaciji doći po pomoć kako bi je održali i učinili kvalitetnijom - kaže dr Aleksandar Vujošević.