Doba žurbe, otuđenosti, hronične nestašice vremena za sebe i druge - slika je koja možda najbolje odslikava trenutak u kom živimo. Dok uzdišemo da više ne možemo tako, jer smo se umorili od svakodnevne trke, dan se završava, a kao da je tek počeo. Postalo je već simptomatično to što stalno negde jurimo, a čini se da nikako ne stižemo na cilj. Starije generacije kažu da tako ranije nije bilo, a srednje da pamte i mirnije dane.

Naizgled naivno pitanje - da li se to vreme ubrzalo - možda i nije toliko naivno, ako ga više nemamo onoliko koliko nam je potrebno. Ni kvantitativno ni kvalitativno. Za sebe, za drage ljude. Za hobi, za ono “danas ću dva sata da uživam, ne radeći ništa”. Koliko je to smislena priča, kako možemo da “kupimo” vreme, pokušamo da ga “stignemo” ili, još bolje, “zaustavimo”, razgovaramo sa Jovanom Jestrović, psihologom i psihoterapeutom.

Sekund ubrzanja se (ne) oseti

* Da li smo zaista izgubili pojam o vremenu, o njegovom trajanju i raspoloživosti za sve što želimo?

- Za percepciju određenih sadržaja, čovek ima razvijena čula - boje percipiramo očima, muziku čujemo ušima, nos koristimo kada biramo parfem... Ipak, kada se radi o vremenu, tu ne postoji jedno konkretno čulo za opažanje njegovog protoka. Ako malo bolje razmislimo, shvatamo da percepcija vremena zapravo zavisi od onoga što se tokom tog perioda dešava. I dok vam dva sata ispijanja kafe sa prijateljima proleti kao dlanom o dlan, samo dva minuta čekanja u redu u pošti izgleda kao čitava večnost. Upravo su događaji ti koji čine da imamo utisak protoka vremena. U skladu sa tim, nisam sigurna da se radi o ubrzanju vremena, više mi se čini da je reč o tome da se sada nekako mnogo više “zadataka” stavlja ispred nas na dnevnom nivou, što čini da se osećamo kao da vreme brže prolazi i da ga nemamo dovoljno.

* Neki naučnici tvrde da se vreme, ipak, ubrzalo za sekund, što ljudi realno ne osete, ali to često koriste kao izgovor? Na jednom forumu je, s druge strane, pisalo da vreme ne prolazi brže nego ranije, “već sada ima milion novih načina za gubljenje tog vremena, a jedan od njih je očigledno internet”. Slažete li se sa tim?

- Pored toga što imamo mnogo više zadataka, ima i mnogo više i “distraktora”, ili načina za gubljenje vremena. U tom smislu, pred savremenog čoveka se stavlja izazov ne samo dobre organizacije vremena, već i posvećenosti zadatku na kom trenutno radi. Kod ljudi kojima je lakše skrenuti pažnju često se javlja osećaj bržeg prolaženja vremena, upravo zbog toga što ne postižu sve što su planirali, jer previše vremena izgube na “distraktore”, a internet je svakako jedan od njih. Ono što se danas neretko dešava jeste da ljudi samo uđu na profile na društvenim mrežama gde ih razne objave “odvuku” i učine da se zadrže mnogo duže nego što su planirali. Nakon toga, za planirane aktivnosti ostaje daleko manje trenutaka, pa ljudi tako imaju utisak da vreme “leti”.

Zaustavimo kazaljke

* Naučnici su otkrili da subjektivni pojam ubrzavanja vremena doseže vrhunac oko 50. rođendana. Mark Vitman i Sandra Lenhof su potvrdili pretpostavku da stariji ljudi imaju predstavu da vreme brže teče. Zašto je to tako?

- To se može objasniti vremenskim pritiskom. Što su stariji, ljudi imaju utisak da im je “ostalo” manje vremena, pa samim tim i da ga je manje za sve ono što bi želeli da ostvare i pod tim pritiskom doživljavaju protok vremena mnogo bržim nego što je to, recimo, slučaj kod srednjoškolaca, koji imaju utisak da je ceo život pred njime.

* Da li zaista subjektivni osećaj vremena zavisi od naše organizacije dana, nedelje, meseca, pa ako dobro sve organizujemo i uskladimo, nećemo se žaliti da smo uskraćeni za minute, sate?

- Jedan od razloga zašto se ljudi često žale na nedostatak vremena jeste upravo njegova loša organizacija. Ako samo malo razmislite, sigurna sam da možete da se setite neke osobe koja ima jako mnogo obaveza, a koja i dalje sve stiže. S druge strane, postoje oni ljudi koji objektivno imaju mnogo manje onoga što moraju da urade, ali koji se stalno žale na izostanak vremena i ne mogu da postignu sve što žele. Dobra organizacija je jedan od načina kako možemo da izbegnemo osećaj da nam ne ostaje vremena ni za šta, a dobra stvar je to što se radi o veštini koja se uči. Dakle, ko god želi da unapredi svoje veštine organizovanja i planiranja, ima priliku za to. Sa boljom organizacijom vremena bićete zadovoljniji, a samim tim nećete imati utisak da vreme upravlja vama, već vi njim.

* Zašto često kažemo da bismo voleli da zaustavimo vreme ili da ga vratimo?

- Ova rečenica se najčešće koristi u kontekstu “žala” za nekim, po našem mišljenju, boljim vremenom ili pak želje da se ostane u aktuelnom momentu, koje percipiramo kao prijatno. Razmišljajući o proteklom dobu, sa vremenske distance, ponekad nam deluje kao da je ono bilo mnogo bolje nego ovo sada, ili nego što nam se tada činilo da jeste. Događaji koji su usledili posle toga smeštaju ga na određeno mesto. Dakle, nije samo percepcija trajanja vremena povezana sa događajima, već i doživljavanje njegovog kvaliteta i želja da u njemu ostanemo. Ili, s druge strane, da što pre prođe.

* Kako figurativno, ipak, možemo da vratimo vreme, ako mislimo da bi nam tako bilo lakše i lepše?

- To možemo da postignemo na razne načine - organizovanjem događaja koji nas podsećaju na željeni period, prizivanjem slika, sećanja, emocija koje su se tada javljale, razgovorom o tome, mirisima, muzikom, fotografijama... Iako ne postoji čulo za opažanje vremena, upravo aktiviranje različitih čula nam može pomoći da se prisetimo momenata u koje želimo da se vratimo.

KRIVA JE RUTINA

Postoji teorija da ćemo uspeti da “prevarimo” vreme, odnosno da ga usporimo, tako što ćemo se dobro zabavljati. Kako u starosti imamo manje uzbudljivih momenata, fali nam ta mogućnost “obmane”.

- Dani uvek teku istom brzinom, ali nam se s godinama čini da nam rođendani mnogo brže stižu nego u mladosti. Jedno od objašnjenja je to što u određenom životnom dobu zapadnemo u rutinu, nemamo više toliko šašavih doživljaja, pa nam deluje kao da se vreme ubrzalo - ističe naučnica Klaudija Hamond, koja se bavila ovom temom.


ILUZIJA ZBOG VIBRACIJE ATOMA

Mnogi naučnici tvrde da iako se vreme zapravo ne ubrzava, to se dešava sa našom svešću. Sve se vrti oko vibracije, pošto atomi vibriraju da bi kreirali 3D realnost. Jedno od naučnih objašnjenja je da dok atomi vibriraju brže, iluzija ubrzavanja vremena se kreira. Zapravo, naša tela osećaju da se nešto dešava, ali ne mogu da objasne šta, pa sve “svaljuju” na vreme.