Deluje na dušu i telo: Psihoterapeut Aleksandra Janković objašnjava šta post predstavlja i da li svakome pomaže

Tek smo na polovini šestonedeljnog božićnog posta koji zahteva iskreno poštovanje brojnih pravila, ukoliko želimo da doživimo istinsko duhovno i fizičko pročišćenje. Da bismo mu se predali do kraja, nijedan post ne sme biti nametnut. Na to upućuje i pravoslavna religija koja insistira na slobodi kao kategoriji ponašanja, pa shodno tome i na ličnoj odluci za ovaj čin. Za post treba biti u potpunosti spreman, jer on nije svrha sam po sebi. Mnogi poste čak iako nisu vernici, jer veruju da će im to pomoći da se osećaju bolje.

Šta post istinski predstavlja i znači, i da li svakome i na koji način pomaže, pogotovo kada traje ovako dugo, objašnjava psiholog psihoterapeut Aleksandra Janković:
- Pre svega, post je vrsta molitve u kojoj treba doći do najboljeg u sebi, bez gordosti i pridikovanja drugima. To kažem, jer u dugom postu, već nakon prvih nekoliko dana, može da se ispolji nepoznata priroda ponašanja onoga koji posti. Određene osobe bivaju preplavljene čudnim osećanjima, zbog kojih postaju razdražljive i svadljive, sve im smeta, pa čak i oni koji nisu u postu. Često se dogodi i da veseli ljudi postanu napeti i namćorasti. Takvo ponašanje nije prihvatljivo, jer post podrazumeva uzdržavanje ne samo u hrani i piću, već i u odnosu prema drugima.

Da li je post zdrav?

- Post je apsolutno zdrav u svakom smislu reči. Upražnjavanjem drugačijeg načina ishrane organizam se fizički čisti od svih oblika teške, masne i kalorične hrane. Suština posta nije samo u uzdržavanju već i u racionalnom konzumiranju dozvoljenih namirnica. Nema mesa, pa samim tim ni proteina, ali zato je tu gomila ugljenih hidrata, koji takođe mogu dovesti do disbalansa u organizmu, ukoliko se ne vodi računa. “Posni gurmani” će i ovde naći način da se ponašaju kao pravi hedonisti, nespremni da sebi uskrate bilo šta od ukusnih posnih zalogaja. Shodno tome, na kraju posta će se suočiti sa prekomernim kilogramima i ispražnjenim novčanikom. A od skromnosti, nažalost, neće biti ni traga. Ljudi u postu se izdvajaju jedino po sposobnosti samokontrole kada je reč o uzdržavanju i asketskom načinu života, što, naravno, mnogima ne uspeva.

Može li svako da posti?

- Bez obzira na motive, postu nikako ne bi smeli da se izlažu trudnice, oboleli od tuberkuloze, bolesnici na hemoterapiji i oni posle teških operacija, kao i drugi ozbiljno bolesni i rekonvalescenti. Nije poželjno da poste ni stari i onemoćali, deca u razvoju, anemične osobe, kao ni žene u generativnom dobu između 15. i 45. godine. Međutim, dešava se da bez obzira na protivljenje lekara, bolesnici ulaze u post u kome doživljavaju duhovno, kao i fizičko isceljenje. Ipak, ponavljam, to mora da bude lična odluka. Bitna je vera u nešto, a vera je proces. S druge strane, mogu da poste zdrave odrasle osobe, one koje imaju povišene masnoće u krvi, kao i gojazni. Obazrivo i pod nadzorom lekara mogu da poste i dijabetičari.

Kako se ovakav način ishrane odražava na sveukupno zdravlje?

- Današnju ishranu karakterišu preobilni i nepravilno izbalansirani obroci. U njima je previše masnoće, crvenog mesa, hleba, a premalo mlečnih proizvoda, povrća i voća. Zato post dobro dođe da bi se organizam, makar za izvesno vreme, oslobodio kalorijskog pritiska. Međutim, i u postu treba biti oprezan, da se ne bi upalo u zamku jednoličnog unošenja krompira, pirinča, džema, belog hleba... Ukoliko se bez razmišljanja unose svi navedeni ugljeni hidrati, posle 40 dana posta može da se dogodi da se pojave vrtoglavica, anemija, dekoncentrisanost, čak i depresija.

Koje su konkretne pozitivne strane posta?

- Sa zdravstvenog aspekta posna hrana je značajna jer privremeno pročišćava krvne sudove. Konzumiranje više voća i povrća doprinosi boljem izgledu kože i kose. S obzirom na to da se u vreme posta unose namirnice sa više celuloze, uspostavlja se bolji proces varenja, reguliše stolica i sveukupni rad organa za varenje...


Na vodi bez ribe

Post na vodi podrazumeva isključivanje ribe i biljnih ulja iz ishrane. Važno je da se tada jede više jezgrastog voća i mahunastog povrća, koje će obezbediti dovoljne količine masti i skroba. S druge strane, najveća greška posta na vodi je konzumiranje velikih količina krompira i hleba. Da bi se to izbeglo treba kombinovati više različitih namirnica kako bi se postigla sitost.

Sezonsko povrće

U postu je važno da se koristi sezonsko povrće. Među najvažnijim namirnicama su kupus, kelj, keleraba, prokelj, karfiol, obavezni su crni i beli luk, praziluk, bela zelen, šargarepa, brokoli, rotkva i cvekla. Poželjno je i maslinovo ulje, ali u malim količinama, uglavnom u salati.

Ishrana podrazumeva isključivanje namirnica životinjskog porekla. Ipak, bez obzira na specifičan jelovnik, organizmu se i u vreme posta mogu obezbediti sve neophodne hranljive materije. Na kraju krajeva, suština posta nije prelazak na specijalan režim ishrane, već njegova duhovna dimenzija i suzdržavanje od hrane. Post nije isto što i dijeta, vegetarijanstvo ili makrobiotika. Obroci treba da sadrže dobro kombinovane namirnice da bi organizmu obezbedile dovoljnu sitost, koja omogućava istrajnost u postu - kaže naša sagovornica.

Rizici za trudnice

Iako je reč o ličnoj odluci, post apsolutno nije poželjan za žene koje planiraju trudnoću. Pokazalo se da izuzetno posna ishrana smanjuje izglede za začeće. Ukoliko je trudnoća u toku, tek tada nije preporučljivo da se posti. Trudnicama je neophodna zdrava i raznovrsna ishrana, a kada ona izostaje, organizam umesto glukoze koristi masti kao energiju, što može da dovede do nakupljanja štetnih ketona ili do naglog pada šećera. Zbog stimulacije hormona, post, a posebno strogi - na vodi, ne preporučuje se u poslednja tri meseca trudnoće, jer može doći do prevremenog porođaja. Podsećanja radi, trudnice bi trebalo da jedu dnevno tri porcije proteina, koji su u mesu, što je, naravno, suprotno zahtevima posta. A ako baš žele da poste, to ne bi smele da čine duže od dva dana, naglašavaju stručnjaci.