Šta će nam nove (stare) titoističke obmane i opsene: I posle Tita Tito. I sve to o našem trošku

Ponavljam da me je ovde interesovalo nešto sasvim drugo: povampirenje simbola komunističkog jednoumlja, koji je obeležio Titovu pedesetogodišnju vladavinu, čime se inače, u vidu osnovne delatnosti, bavi dedinjski Muzej. To je eminentno politička i ideološka paradigma i nema veze sa umetnošću, nego se njome zaodeva u promociji jedne retro ideologije totalitarnog tipa pod nazivom "neotitoizam". Da li je spajanjem Muzeja revolucije i Memorijalnog centra Josip Broz Tito u Muzej Jugoslavije 1996. stvoreno jezgro novog ideološkog žarišta, koje sebe doživljava kao reziduum Brozovog vremena u našem? Sve te "muzejske laboratorije", "mesta dijaloga i razmene različitih stanovišta", "razvijanje novih metodoloških pristupa", "polje istraživanja, eksperimenata i kreacija kroz prizmu višestrukih interpretacija" "interaktivna umetnost", dakle trice i kučine - luk i voda - treba da se sliju u neki "novi revizionizam", tj. politički povratak Broza među Srbe.

Džaba im sve globalističke floskule, oni sebe vide kao nove žrece Njegovog kulta i sada bi da "propituju" (njihova reč) srpski narod iz ljubavi i odanosti prema Titu, što je bila i što ostaje jedina svrha Dana mladosti. Taj Muzej želi da straći ko zna koliko para na dizajniranje "štafete nove generacije" - sa kakvim ciljem? Šta će nam nove (stare) titoističke obmane i opsene? Pravo pitanje za državu je: čemu uopšte ovaj "muzej"? Arhiv Jugoslavije - da, naučna klasifikacija svih dokumenata relevantnih za njen osamdesetogodišnji život - da, čuvanje i obrada ovih papira i artefakata - da, ali državna ustanova, čija je svrha da izmišlja političke instalacije i izvodi ideološke performanse - ne! Izgleda da im je dosadilo izvođenje starih igrokaza sa pionirskom maramom, petokrakom i stisnutom pesnicom ili je neko pametniji odlučio da promeni ovu matricu u duhu "nove kompleksnosti", pa se sad raspisuju tenderi za štafetu u novom ruhu i dizajnu.

Slušajte, molim vas, taj govor: "namera umetnika je da otvore raspravu o tome na koji način se ta ideja može interpretirati u savremenom trenutku, kakav je aktuelan odnos zajednice prema tom nasleđu i kojim se to mehanizmima danas proizvode, preuzimaju i reinterpretiraju društvene vrednosti." Ovaj potpuno isprazni i rogobatni postmodernistički diskurs zasenjuje prostotu i maskira pravu nameru, a ona je poznata već gotovo pola veka: i posle Tita Tito. I sve to o našem trošku.