Dnevnik zabluda: Urbanističko nasilje

U isto vreme kada Atinjani slave pobedu nad urbanističkim nasiljem, u Beogradu je predstavljen projekat stambeno-poslovnog kompleksa na delu Bloka 12 na Novom Beogradu, šire poznatog kao Ju biznis centar. Na internom, "običnim" arhitektima nedostupnom konkursu, pobedio je projekat univerzitetskih profesora Dejana Miljkovića i Zorana Đukanovića. "Ideja" dvojice autora iznenađuje neverovatnom gustinom naseljenosti, jer su na premalom prostoru predložili izgradnju megalomanskih 100.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora vrednih oko pola milijarde evra.

Prevedeno na veličinu prosečnog beogradskog stana, ovaj ekstraprofitabilni projekat može da sadrži čak 2.000 stanova, lokala i poslovnih jedinica! Ovako visoka gustina naseljenosti nije primerena Beogradu, a autori nas projektom vraćaju estetici socrealističkih blokova komunističkog Sovjetskog Saveza, konceptu "kolektivnog življenja", koji je odavno napušten u Evropi.

Monstruozne kule koje zaklanjaju niže zgrade u zaleđu Bloka 12 Foto Lična arhiva

Cilj autora projekta nije postizanje kvaliteta stanovanja, već isključivo ostvarenje komercijalnog interesa investitora. A da bi ga omogućili, na delu placa veličine samo oko 7.000 kvadrata predložili su gradnju čak tri kule visine po 100 metara! Postavljene uz ivicu bloka orijentisanu prema Dunavu, one zaklanjaju, guše i degradiraju kvalitet života, posebno u ostalim zgradama niže spratnosti u unutrašnjosti kompleksa. Poznato je da na cenu nekretnine utiče pogled. Ovim pravilom rukovodili su se i planeri nesrećnog Beograda na vodi, zbog čega su višespratnice sagrađene na samoj obali zaklonile pogled na reku polovini starog centra prestonice, a grad ostao bez svoje karakteristične, vekovima stvarane panorame. Prema "principu jačeg", kojeg podržavaju arhitekti nasilnici, beogradske obale osvajaju visoki objekti, dok oni niži paradoksalno ostaju u zaleđu, bez ikakvog pogleda i osunčanosti.

Građani u Srbiji imaju pravo da žive u humanoj, zdravoj životnoj sredini, nezagađenoj nametnutim soliterima. To pravo ne smeju da im uskrate nesavesni arhitekti i investitori koji zbog profita uništavaju naše gradove i čine život u njima nepodnošljivim, asfaltiraju parkove i šume, presušuju reke, a ponajmanje to smeju da čine političari, ni pod parolom da je to "zbog razvoja" ili "dobrobiti društva", jer to nije istina! Krajnje je vreme da građani stanu na put urbanstičkom nasilju, makar pojedinačnim inicijativama, poput one iz Atine.