PRE dve godine arhitekti - Iva Bekić, IrenaGajić, Dalia Dukanac, Stefan Đorđević, Snežana Zlatković, Mirjana Ješić, Hristina Stojanović i Petar Cigić, osnovali su grupu "Moderni u Beogradu", a njihov rad "Osmi kilometar: Anketni konkurs", koji se bavi mogućom budućnošću rudarskog Bora, sredinom januara, izabran je da predstavlja Srbiju na 17. Bijenalu arhitekture u Veneciji.

Sa eksplozijom zaraze virusom korona na Apeninima, stigla je vest da se otvaranje tradicionalno majske smotre, na kojoj se okupljaju arhitekti iz celog sveta odlaže za 29. avgust. Za autorski tim, koji bi, ako se ništa do tada ne promeni, trebalo da predstavi svoju postavku u paviljonu Srbije u Đardinima, vest o odlaganju je bila ujedno razočaravajuća i rasterećujuća. Bijenale, kako kažu, promoviše kritička ali pozitivna istraživanja i projekte, i u uslovima pandemije taj karakter trenutno deluje nedostižno. Ipak, nadaju se povratku pozitivnog pogleda na budućnost, i uspešnoj realizaciji ove manifestacije.

- Pripreme izložbene postavke, kao i celokupnog sadržaja istraživanja, traju od januara, a trenutno su u određenoj meri usporene vanrednim stanjem - kaže, za "Novosti", Dalia Dukanac, navodeći da uprkos tome autorski tim "Moderni u Beogradu", zajedno sa saradnicima kontinuirano radi na pripremi sadržaja, dok je izrada prototipa izložbene postavke trenutno dosta otežana. - Tom delu pripremnih radova pristupićemo odmah po okončanju mera vanrednog stanja.

Njihovo viđenje urbanog razvoja Bora svojevrstan je odgovor na pitanje koje je svim učesnicima postavio ovogodišni kustos najveće međunarodne arhitektonske izložbe Hašim Sarkis - "Kako ćemo živeti zajedno", a dramatično je aktuelizovano pandemijom koja potresa ceo svet.

- Pitanje je i originalno bilo usmereno ka potencijalnim globalnim krizama, što aktuelna pandemija upravo i jeste. Samim tim, tema Bijenala je od hipotetičkog pitanja prešla u realnost. Pored toga, u fokus Bijenala dolazi i neophodnost saradnje disciplina arhitekture i urbanog planiranja sa različitim dodirnim oblastima poput makroekonomije, geopolitike, ekologije i demografije u cilju proizvodnje održive zajednice - dodaje Dalia Dukanac.

Dalia Dukanac


Oživljavanje Bora, kako veruju autori projekta "Osmi kilometar", moguće je u realnom prostoru, ali uz razumevanje i uvažavanje istorijski neraskidive veze proizvodnje Rudarsko-topioničarskog basena i samog grada Bora. Ova veza u kontekstu globalnih promena i tehnologija svakodnevice, međutim, ističu, otvara nove mogućnosti reinterpretacije budućnosti gradova poput Bora. Kao timu arhitekata, ali i grupi građana, arhitektonsko-urbanistički konkurs im predstavlja realni medij kojim bi se omogućila interdisciplinarna saradnja i širok spektar profesionalnih stavova.

- Razvoj gradova koji su nastali u periodu industrijalizacije u poslednjih nekoliko decenija znatno je varirao - objašnjava sagovornica. - Na globalnom nivou prisutni su gradovi koji su skoro u potpunosti napušteni usled redundantnosti njihove osnovne proizvodnje, ali i oni koji su bili uspešni u primeni tehnološkog napretka i revitalizaciji proizvodnje, pa ujedno i grada. Koji god da je ishod, ova problematika je sveprisutna i aktuelna kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Bor je svakako dodatno zanimljiv u širem kontekstu zbog svoje radničko-aktivističke istorije, čiji karakter možda istrajava i danas.

MERA ČOVEKA

PITANjE humanosti arhitekture i grada, to jest mere čoveka kao osnovne jedinice projektovanja je neiscrpna tema arhitekata u teoriji i praksi, stav je članova grupe "Moderni u Beogradu":

- Međutim, arhitektura je disciplina koja se ponekad nedovoljno brzo menja kako bi ispratila aktuelne potrebe savremenog čoveka i društva - dodaje Dukanac, odgovarajući na pitanje kakvi gradovi najviše odgovaraju čoveku našeg doba. - Arhitektura je i disciplina koja podrazumeva kontinuirani eksperiment u realnom vremenu i prostoru, što ukazuje na njen analogni karakter. Pitanje "odgovarajuće" arhitekture danas je često određeno mogućnošću izbora i slobode kretanja, čijoj fragilnosti trenutno svedočimo.