Stanje u našoj filmskoj industriji zbog pandemije alarmantno: Gubici blizu 10 miliona evra, traže hitne mere i pomoć države

REZULTATI obimne ankete o posledicama pandemije virusa korona na našu filmsku industriju, koju su pre nekoliko dana zajedno sproveli Srpska filmska asocijacija (SFA), Filmski centar Srbije (FCS) i Privredna komora Srbije, pokazali su da je stanje već sada alarmantno, da će nova produkcija u dužem roku biti blokirana i da je ovom sektoru potrebna brza reakcija države.

Kako je objavio FCS, anketa je obuhvatila ukupno 130 firmi, od kojih su 25 članice SFA (40 iz produkcije, ali i 12 distributera i osam prikazivača), a odgovori na pitanja reflektuju mišljenje 53 odsto firmi i 47 odsto preduzetnika, među kojima najviše scenografa i produkcijskog osoblja. Za veliku većinu, 73 odsto anketiranih firmi, otkazani su svi poslovi, čime je procenjeni gubitak za obustavu rada tokom tri nedelje u martu procenjen na 9.600.000 evra. Od toga, 4.900.000 evra iznose gubici 20 anketiranih firmi u oblasti distribucije i prikazivaštva. U realnosti, ova brojka je barem tri-četiri puta veća ako uzmemo u obzir ceo sektor van anketiranog uzorka.
Malo više od 20 odsto firmi, kako pokazuju ovi rezultati, zadržalo je posao u istom obimu kao i pre pandemije, tako što je rad organizovan od kuće ili na daljinu, što se odnosi na postprodukciju, produkciju animiranog sadržaja, pripremu projekata planiranih za snimanje na leto i pripremu projekata za konkurse. Milionski gubici nastavljaju da se ređaju, jer u narednom periodu (april-jun) 60 odsto firmi očekuje da će biti bez ikakvih prihoda, a njih 27 odsto imaće pad prihoda veći od 50 odsto. Mali procenat firmi, samo četiri odsto, i to uglavnom onih u domenu postprodukcije i vizuelnih efekata, ne očekuje da će imati gubitke.



Ako pogledamo mere koje su neke evropske zemlje već sada primenile kao odgovor na posledice pandemije u svojim filmskim industrijama, mogu se navesti primeri Nemačkog federalnog fonda, koji je izdvojio 15.000.000 evra za pomoć namenjenu firmama u produkciji i prikazivaštvu, SAD i Velike Britanije, koje "pokrivaju" dvonedeljne plate za "frilensere", Švedske, koja je obezbedila 45.000.000 evra kako bi nadomestila izgubljeni profit za period april-jun svim firmama u oblasti kulture, ili Poljske, koja je donela meru da filmovi koje podržava nacionalni fond oslobode obaveze bioskopske distribucije, kako bi u periodu "vakuuma" potražili potencijalnu premijeru na strimingu ili TV. Severna Makedonija je, takođe, među prvima u našem regionu obezbedila hitne grantove za 27 projekata u završnoj fazi produkcije, i formirala radno telo koje će raditi na uspostavljanju pravila za distribuciju dalje pomoći.

"Taksi bluz"

Mere kojima bi Srbija najdirektnije mogla da pomogne svojoj filmskoj industriji (kako smatra dve trećine anketiranih firmi), jesu poresko rasterećenje na stalno zaposlene, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za one koji su registrovani kao paušalci, a 18 odsto ispitanih podršku vidi u beskamatnim kreditima sa grejs periodom. Većina (67 odsto) smatra da bi prava pomoć za njihovu firmu bilo odlaganje primene novina zakona o dohotku građana, odnosno odlaganje primene testa samostalnosti do kraja godine, kao što je to učinila Velika Britanija.

Domaće tržište i mogućnost da se na njemu nađe dovoljno novca da se održi likvidnost firmi u sektoru audiovizuelne produkcije, zbog ovako teške i neizvesne situacije, postaje presudno pitanje za državu. Jer, pored filmskog, ono ima direktna prelivanja i na druge sektore, i zato će, kako pokazuju rezultati ove ankete, sistemi podsticaja koji već postoje biti važan mehanizam koji ne treba urušavati višim pragovima, već iskoristiti da se podstakne što veći broj investicija.

"Otac"

APEL MINISTARSTVU KULTURE

ISPITANICI obuhvaćeni ovom anketom uputili su apel Ministarstvu kulture i Filmskom centru Srbije da moraju održati sve planirane konkurse kako bi firme, pogotovo one isključivo fokusirane na autorsku produkciju, nastavile sa radom. A kako smatra osam odsto anketiranih, država bi trebalo da pojača javne nabavke, bilo kroz stimulisanje TV stanica sa nacionalnom frekvencijom da otkupljuju gotove programe iz kataloga firmi, ili kroz naručivanje digitalne produkcije drugih kulturnih sadržaja (pozorišta, koncerata itd).

"Realna priča"

BEZ OPTIMISTIČNE PROGNOZE

KAKO će uopšte izgledati filmska industrija do kraja 2020. i da li će uspeti da se vrati u normalne tokove, u ovom trenutku ne može da predvidi ni Evropska asocijacija filmskih komisija (EUFCN), koja se bavi upravo međunarodnim projektima i asistencijom pri snimanjima na svojim teritorijama. Bilo kakva prognoza zasada je nemoguća, naročito kada su u pitanju projekti koji uključuju međunarodne partnere, bilo kroz izvršnu produkciju holivudskih, bolivudskih, advertajzing ili koprodukcijskih projekata.