Pogled iskosa: Devica - majka - sveštenica

Priča o slikarki Jasni Opavski (Beograd, 1974) može se započeti sa raznih strana, a sve one vode ka nepobitnoj činjenici da je reč o umetnici u usponu, čija je karijera u uzlaznoj liniji i čiju budućnost prepoznaje publika kao i kolekcionari. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Do sada je ostvarila pet samostalnih i preko pedeset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Pripadnica je škole srpske likovne fantastike, u svetu prepoznate kao jedne od najosobenijih, njenog elitnog, ženskog krila. Kod nas su se posle Mediale pojavili mnogi slikari, ali veoma malo slikarki te vrste, posle 2000. godine nekoliko umetnica stvara tu vrstu slikarstva. Jasna Opavski je među posebnim. Nije se kao druge iskazala na početku karijere crtački već je odmah ušla u slikarstvo često većeg formata, ona vlada najzahtevnijom oblašću figuracije - ljudskom figurom i portretom, koji su joj, kako kaže, uža specijalnost, pa joj pojedini kolekcionari poručuju radove tog tipa. Njen doprinos srpskoj fantastici nije toliko medialan, ona ne prikazuje divlje radosti razbarušenih svetova ili kosmičko vizionarstvo, u njenom delu nema magije ekstrema već nečeg retkog, ali odavno prisutnog i premalo umetnički obrađivanog u odnosu na značaj koji ima. Jasna Opavski je mitologičarka, a njen likovni univerzum nije shodno tematici iskazan na vulgaran, hiperrealan način, kako se sada premnogo slikara fantastike izražava u svetu, već na realistički pitom i blag, poetski način. Ona je Ja-sna, njen opus kreće se od mitskog do snovitog, u znaku mitologike i mitopoetike. Pojam mitologike je ključan, zato što ona stvara sliku kao produžetak i nadgradnju mitološke priče.

U Srpskom kulturnom centru u Puli, u Istri, od 7. do 30. marta traje njena samostalna izložba pod nazivom "Devica - majka - sveštenica". Na 23 ulja na platnu, beogradska umetnica otkriva fantastični svet Minotaura i drugih himeričnih bića, u prizorima u kojima ključnu ulogu ima figura žene. Prateći njeno stvaralaštvo možemo zaključiti da će se od sveta grčke mitologije slikarka okrenuti u budućnosti starijoj povesti, mitovima Balkana, iskonskom koje je uvek zanimalo. Umesto kentaura biće to figure iz Vinče i Starčeva, pronicanje u mitopoetski svet Dupljajskih kolica i drugih figurina kao tragova starih religija na ovom tlu.

Pročitajte i:  POGLED ISKOSA: Socijalizacija pogleda

 Reč je o slikarki koja izvrsno piše i razmišlja o umetnosti pa je često angažovana za tekstove u katalozima. O svojoj izložbi u Puli kaže: "Sa 45 godina starosti, kada u daljini nazirem postepenu ´silaznu´ transformaciju, iskustveno spoznajem da žena u meri u kojoj nešto naizgled gubi, nešto drugo tek pronalazi. Naročito značajna mi postaje titula žene kao duhovnog autoriteta, koju sam nazvala Sveštenica. Kada prođe svoju biološku kulminaciju, žena počinje da stiče čudesne uvide."