OVOGODIŠNjI Međunarodni filmski festival (Fest), koji svojim naslovom "Skupljači emocija", plakatom i retrospektivom odaje počast legendarnom glumcu svetskog formata Bekimu Fehmiuu, na određen način obeležio je i njegov sin Uliks Fehmiu.

Dirljivim rečima kojima je podsetio na svog oca i proglasio 48. "festival festivala" otvorenim, i uručivanjem nagrade "Beogradski pobednik" glumačkoj divi Miri Banjac, pokupio je emocije prepunog gledališta Sava centra koje ga je ispratilo ovacijama.

Sa sličnim oduševljenjem publika je Uliksa pozdravila i nekoliko večeri kasnije, posle premijere filma "Sin" rediteljke Ines Tanović, koji je na Festu prikazan u programu Specijalne projekcije. U ovoj uzbudljivoj i bolnoj porodičnoj drami igra zajedno sa svojom suprugom, glumicom Snežanom Bogdanović, i mada oboje imaju bogate karijere, ovo je prvi film u kojem su partneri.

"Sin", prema Uliksovim rečima, osvetljava jednu urbanu, građansku i pomalo netipičnu porodicu u postdejtonskom Sarajevu, koja ima svoje biološko dete i dete koje je usvojila. Te okolnosti nisu baš svakodnevne u našim sredinama, a rediteljka i scenaristkinja Ines Tanović imala je hrabrosti da ih razgoliti na mnogo nivoa.

- U filmu vidimo koliko je danas teško vaspitavati dete, bez obzira na to da li je ono usvojeno ili nije, u okolnostima u kojima smo se našli - propadanja firmi, siromaštva, neoliberalnog sistema koji je i ovde stigao, stalnog obnavljanja sećanja na rat i nacionalnu mržnju, populizma, amoralnosti, "Instagrama" i novih tehnologija. Deci se plasira jedna potpuno iskrivljena slika sveta, koja za posledicu ima i dečju surovost i nasilje, ali mislim da odgovornost za to prvenstveno ima neka moja generacija, ona koja u ovom trenutku ima decu koja su tinejdžeri.

Uliks ističe da, bez obzira na to koliko je period koji smo živeli pre nekoliko decenija bio strašan, u kojem se sve okrenulo naopačke i veoma ružno, i u kojem je jedna sredina u kojoj smo bili rođeni i u kojoj smo odrastali prestala da postoji, nemamo opravdanja da budemo neodgovorni roditelji. - Ne mogu da kažem da smo mi napravili grešku, nama se prosto desio jedan sociološki fenomen iz koga smo davno morali da izađemo - jesmo bili nevine žrtve jednog ružnog vremena, ali je ono davno prošlo, i trebalo bi da prestanemo da sebe doživljavamo kao žrtve. Jer, onog trenutka kada odlučite da postanete roditelj, bez obzira na to u kakvim okolnostima živite, vi ste preuzeli odgovornost za novo biće. I što su te okolnosti teže i strašnije, to je vaša odgovornost veća.


PROČITAJTE JOŠ:
Razočarana publika na Festu: Iz TEHNIČKIH RAZLOGA otkazan „Greh“ Končalovskog, nova projekcija filma zakazana za 5. mart

Pitanje odgovornosti je, kako navodi, za njega bio i najveći izazov rada na filmu "Sin".

- Mi kao roditelji svojoj deci nismo dali bazu, sigurnost, čistu viziju ne samo onoga šta su vrednosti na kojima se jedno društvo zasniva, nego ni šta su ljudske vrednosti, i mislim da smo tu generacijski napravili jako loš posao - ističe Uliks.

Snežana Bogdanović je u drami "Sin" sjajno dočarala jednu sarajevsku majku, intelektualku:

- Ne treba sumnjati u dobre namere roditelja, ali nam iskustvo pokazuje da je put do pakla vrlo često popločan upravo najboljim namerama. A uvek možemo da budemo bolji roditelji i da zaustavimo neku lošu "struju" u našoj deci u bilo čemu, u bilo kojoj fazi odrastanja. Ali, ne treba da tražimo da naša deca razumeju naše probleme, nego da mi njih razumemo, da uvek budemo uz njih, i da ih čujemo.

NjUJORK - BEOGRAD

O POVRATKU u Srbiju, Snežana i njena porodica, u kojoj je i ćerka Nika koja je završila studije režije, drugačije razmišljaju.

- Mi smo i u Njujorku, i ovde, a definitivne odluke nismo donosili ni kad smo odlazili, ni sada kada se vraćamo da radimo. Jer, kada se jednom izmestite iz svog okruženja, onda je svejedno gde ste. Možete ponovo da se izmestite i na neki drugi kraj sveta, i da se vraćate i odlazite, jer se menja vaša perspektiva - osećate da pripadate svuda - kaže Snežana Bogdanović.