Dnevnik zabluda: Šuma na pašnjaku Svetosavskog trga

Beogradski gradski urbanista Marko Stojčić predstavio je idejno rešenje Svetosavskog platoa arhitekata Brane Mitrovića i Dejana Miljkovića. Za ovaj, po njegovoj oceni "najinteresantniji i najnapredniji prostor", dvojicu arhitekata "angažovala je Srpska pravoslavna crkva", a ideja novog urbanističkog projekta je ozelenjavanje Svetosavskog trga i gradnja urbanog bloka Patrijaršije na njemu. Na vračarskom "pašnjaku", gradskoj površini tako nazvanoj jer se u katastarskim knjigama i danas vodi kao "pašnjak prve klase", dvojica arhitekata predložila su "pošumljavanje", odnosno gustu sadnju visokog zelenila. Ovakvo urbanističko rešenje do danas nije predlagano, iako je posle Drugog svetskog rata uređenje Vračarskog platoa bilo predmet čak pet javnih konkursa.

Davne 1969. Mihajlo Mitrović je izradio predlog uređenja platoa ispred Hrama Svetog Save popločavši prilaznu površinu i zasadivši zelenilo na prilaznoj pasareli hrama. Ulazni prostor na plato sa Bulevara oslobođenja predvideo je kao pešačku zonu koja se produžava preko bulevara, kojeg je postavio u tunel ispod nivoa trga. Na ulaznom prostoru predložio je gradnju Panteona srpske kulture, sa skulpturama despota Stefana i Filipa Višnjića, vajara Nebojše Mitrića.

Na pretposlednjem konkursu 1989. pobedili su Vladimir Macura i Đorđe Bobić predlogom izgradnje Parohijskog doma i "Palate" (Patrijaršije) na trgu. Dvehiljaditih ovaj plan je kritikovan u javnosti, čak dospevši i do suda, a tadašnji premijer Zoran Živković izrazio je bojazan da će "park biti pretvoren u portu hrama Svetog Save".

Godine 2015. Asocijacija srpskih arhitekata je uz podršku Urbanističkog zavoda realizovala najcelovitiji Konkurs za rekonstrukciju i dogradnju Svetosavskog trga, kao osnovu za izradu Plana detaljne regulacije područja hrama. Konkurs je predvideo gradnju spomenika srpskim velikanima poput Tesle i Pupina, Galeriju pravoslavne umetnosti i javnu garažu koja bi rešila problem smeštaja brojnih vozila i turističkih autobusa.

PROČITAJTE JOŠ: Dnevnik zabluda: Dva beogradska "Pobednika"

Najveći kapitalni hramovi u svetu imaju ispred trg namenjen okupljanju velikog broja ljudi, tzv. egzonarteks. Pogledu na fasadu hrama posvećena je posebna pažnja. Hram Hrista Spasitelja u Moskvi nalazi se na otvorenom platou, kao urbana dominanta. Ispred Bazilike Svetog Petra u Rimu dominira Berninijev trg. Za vreme Putinove posete Hramu Sv. Save, na trg se slilo više od 125.000 ljudi. U odbranu svetinja SPC, na prostoru oko podgoričkog Sabornog hrama okupilo se 60.000 vernika. Ispred vračarskog Hrama - najvećeg pravoslavnog na Balkanu, u budućnosti će biti potrebno obezbediti prostor za 200.000 ljudi. Tome ne idu u prilog predloženi planovi trga. Sa stanovišta potreba crkve, dosadašnja brojna rešenja možda nisu funkcionalno najsrećnija. Međutim, iz ugla potreba građana, poslednje je bez sumnje - najhumanije.