Lazar Ristovski: Kralj Petar Prvi je antiratni film koji govori o velikom zlu, ali i o velikom junaštvu i stradanju srpskog seljaka

KAD god trčim neku trku, imam nameru da pobedim. Čak i kada znam da je to nemoguće. Tim osećanjem, da je pobeda možda ipak moguća, dajem ozbiljnost trci i smisao poslu kojim se bavim i koji živim. Rezultat nije uvek najbitniji. Dok trka traje, proces je uzbudljiviji. Zato je i put do pravde spor, ali ipak dostižan.

Ovako glumac i reditelj Lazar Ristovski komentariše ulazak svog filma "Kralj Petar Prvi" u trku za Oskar za najbolji strani film. U narednih mesec dana biće poznato da li će film, u koji su, kako Ristovski kaže, uložili ne samo snagu već i veru, ući u uži izbor.

- Mislim da je pravda, u našem slučaju, na kraju ipak zadovoljena. Da nismo verovali, pobedili bi nas mrzitelji koji su bili aktivni u svojoj težnji da nas ometu na našem putu ka uspehu - smatra Ristovski. - Ti kvazipoznavaoci filma, kvaziintelektualci i kvazipoznavaoci ljudskosti i etike, a naročito kvazinacionalisti, bili su tužni kada su saznali da je srpski kandidat za Oskar upravo ovaj film. Ali "Kralja Petra Prvog" je do sada videlo više od dve stotine hiljada gledalaca.

* Film je rađen s budžetom od oko dva miliona evra, a snimljen je poput holivudskog spektakla. Mislite li da mu to daje vetar u leđa u trci za najveću svetsku nagradu?

- To se nikada ne zna. Nekad prevlada kvalitet filma, nekad neka politička situacija, nekad komercijalni interes. No, kao što sam rekao, to i nije tako bitno. Mi verovatno nećemo dobiti Oskar za ovaj film, kao što ga nisu dobili mnogi srpski filmovi pre nas, ali smo izborili šansu da "Kralja Petra" vidi veliki deo sveta i svakako, oko 4.000 članova Američke filmske akademije. Potrudićemo se da pare koje dobijemo od Filmskog centra Srbije uložimo u prezentaciju filma, kako bi svet video pravo lice Srbije, i kako im u svesti ne bi ostala pogrešna slika iz Pariza, sa proslave stogodišnjice Prvog svetskog rata, ili slika iz Poljske na kojoj nije bilo Srbije, čiju je zasluženu slavu uzeo neko drugi. Meni je kao ocu od svega draže saznanje da je istinski heroj ovog filma moj sin Petar, koji ga je režirao. Napravio je film bez mržnje, kao što i kralj Petar nije mrzeo nikoga. To je antiratni film koji govori o velikom zlu, ali u isto vreme i o velikom junaštvu i stradanju srpskog seljaka.

* Koje su to osobine kralja Petra koje nemaju drugi vladari?

- On je svakako atipičan srpski kralj. Živeo je u izgnanstvu duže od 40 godina. Ratovao je, a bio je u duši pacifista. Mnogo je bilo, kao u šahu, iznuđenih poteza. Od svega se branio blagom naravi i ljubavlju prema deci. Moglo bi se čak reći da se nije snašao najbolje u svemu, ali je sve to pobedio ogromnom ljubavlju prema srpskom narodu, srpskom seljaku, od koga je i sam potekao. Bio je pravi narodni kralj!

Pročitajte još - “Kralj Petar Prvi u slavu Srbije”: Stradanje srpskog naroda

* Može li film o slobodarskom duhu, žrtvi za istinski vredne ciljeve, konačno da promeni sliku o nama?

- Sliku o nama neće da promeni jedan film, možemo da je promenimo jedino mi sami. Mi moramo da se borimo da budemo bolji, pa će i slika o nama biti lepša. Ne možemo stalno potezati tezu kako smo najbolji, najhrabriji, najpametniji, ali nas svet ne razume i ne voli. Da bi se promenila slika o nama, mora da se lobira. Trebalo bi osnovati jedno posebno ministarstvo koje bi se brinulo o imidžu Srbije i koje bi znalo da predstavi svetu Srbiju u svojim najlepšim slikama, da ga upozna sa svojim najboljim sinovima. Igrajući kralja Petra, potvrdio sam sebi da je sloboda smisao ljudskog življenja.

* U kakvom vremenu, danas, živimo?

- Naš narod ima izreku: Svako vreme nosi svoje breme. Ipak, oni koji sada žive sa pravom očekuju da bi baš to njihovo vreme trebalo da bude najbolje i oni najsrećniji u njemu. Ali nije uvek tako kako mi želimo, kako bismo voleli da bude i moramo se navići na tu činjenicu.

* Kako komentarište to što neka vaše kolege prolaze kroz "toplog zeca" ako učestvuju u priredbama koje organizuje vlast?

- Ne živim ja ovaj život da vodim računa šta će mi moje kolege reći o mom životu i načinu kako ga trošim. A uvek sam ga trošio sa strašću i bez zadrške. Glumci, ipak, retko govore loše jedni od drugima. Oni koji to rade su baš obuzeti mržnjom, i takvih je, na sreću, malo. Istina je da sam pre neku godinu javno i žestoko izrazio svoj politički stav. Istina je i da su me mnogi istinski, ali i mnogobrojniji kvaziintelektualci i kvazidemokrate, zbog toga osuđivali i napadali. Čudim se i danas tome. Valjda je istinska demokratija da svaki čovek slobodno izražava svoj politički stav. Nikome od njih nikada nisam zamerao što pripada nekoj partiji, ili se priklanja nekom političkom mišljenju.

* Da li ste se pokajali što ste pružili javnu podršku Srpskoj naprednoj stranci i da li biste to ponovo učinili?

- Činim to i dalje. I dalje podržavam predsednika Aleksandra Vučića u nameri da od Srbije napravi bolje mesto za život. Video sam na njihovoj proslavi pre nekoliko dana, gde sam bio gost, da je SNS izrastao u jednu sasvim modernu partiju sa mnoštvom mladih ljudi koji su njegovi članovi. Očito je da se Srbija razvija i napreduje. Zar nije veće zadovoljstvo učestvovati u tom procesu nego ga kočiti?! Neki ljudi to mogu da shvate drugačije, ali ja sa predsednikom Vučićem imam pošten i prijateljski odnos. Bez uslovljavanja. Meni niko nije nikada mogao da naređuje da uradim nešto ako to neću i ne osećam da treba. Tako ni predsednik od mene nikada nije ništa tražio. Ovo što radim i što sam neko ko pomaže Srbiji kakvu on propagira, radim zato što vidim čoveka koji "gine" za Srbiju. On jeste predsednik, ali je sve više državnik, a to je kao što znamo jedna stepenica više.

* Koji su vaši razlozi da se za nekoga javno deklarišete?

- Ne mogu svi biti po strani i čekati da se utakmica završi, pa da se priključe pobedniku. Mora se rizikovati. Nikada se nisam plašio borbe. Da sam se plašio zar bih napravio tolike filmove i pozorišne predstave. Zar bih osvojio tolike nagrade u zemlji i inostranstvu? Zar bi me ljudi kada izađem na ulicu oslovljavali sa kralju, ili legendo? Ne bi. Istina je da se u Srbiji uspeh teško prašta, ali ja ne radim i ne živim da bi me tapšali po ramenu. Mene uzbuđuje proces stvaranja i talenat kada ga prepoznam u drugima. To je uzbudljivo.

Pročitajte još - Lazar Ristovski: "Kralj Petar Prvi" je holivudski spektakl

* Kakav je osećaj kada vas deo branše žigoše, smatrajući da se svrstavate na stranu jedne partije?

- Kako bi trebalo da se svrstam? Na stranu tri partije! Neću valjda u isto vreme da budem i demokrata, i monarhista, i DSS, kao neki. Jedno vreme sam podržavao demokrate, dok se verovalo da čine dobro za Srbiju. Pogledajte gde su sada i na šta liči ta partija. Priznaćete da bih bio veliki gubitnik da sam danas u njihovim redovima. Ja sam pobednik.

LAKO NAS JE POSVAĐATI

* SNIMA se film o Jasenovcu, da li je došlo vreme da se suočimo sa tim delom stradanja našeg naroda?

- Mi smo se suočili, ali drugi nisu i neće, jer u tom stradanju imaju svoju krivicu. Teško je boriti se protiv celog sveta. Zato bi prijatelje trebalo čuvati i negovati. Moramo i mi da se uzajamno čuvamo i poštujemo. Lako nas je posvađati. To svi znamo. Volimo se i poštujmo malo više, pa će nam svima biti bolje.