Žan-Lik Despaks: Srbi čuvaju svoje korene

POEZIJA je jedno od poslednjih utočišta ljudskog dostojanstva jer kapitalizam nam je, pored ostalog, uzeo svu lepotu jezika. Samo još poezija čuva to jezičko bogatstvo - kaže, za "Novosti", Žan-Lik Despaks (51), francuski pesnik, kritičar i prozni pisac, gost 14. Međunarodnog novosadskog književnog festivala koji je ponedeljak sinoć i trajaće do srede.

Pročitajte još: SEĆANjE NA MILICU NIKOLIĆ: Misao koja ne odustaje

* Ističete da vaša poezija nije okrenuta porazu koji je čovečanstvu nanelo potrošačko društvo...

- Pesnik Stefan Malarme govorio je da poeziji treba dati svojstvo čistote jezika. a to je i dalje naš zadatak. Nastojim da to potrošačko društvo ne utiče na mene i da pronađem sve slogane i inspiraciju, recimo u muzici, kako bih postigao taj suprotni efekat. Volim da mislim da se poezija danas sveti epohi koja se prema pesništvu odnosi loše. Današnjica lebdi u tišini materijalizma.

* Da li pesnici danas predstavljaju najusamljeniji soj ljudi?

- Mada osećam tu usamljenost, nastojim da joj se oduprem. Pesnik ne treba da dozvoli da postane usamljenik, a ne bi smeo ni da bude portparol tog potrošačkog društva.

Pročitajte još: Nada pretočena u stih

* Imaju li pesnici danas veliki značaj u Francuskoj?

- Mada u današnjoj Francuskoj kapitalizam indirektno guta i reciklira sve, a naročito kritiku na svoj račun, ipak nije direktno porazio poeziju. On je drži u mraku i svestan je tog svog zločina. Pomaže mu i spektakl globalizacije, ali uprkos svemu tome, mi poeziju pevamo, repujemo, crtamo, čak i na "Fejsbuk" je kačimo, ali od nje ne odustajemo.

* Pisali ste o Osipu Mandeljštamu koji je 1933. godine napisao odu Staljinu. Utiče li politika na vaše pesništvo?

- Pisao sam o socijalnom revolucionarizmu na primeru Mandeljštama. Čovek naprosto ima iskonsku želju da se integriše u društvo. Moja naredna knjiga nosiće naslov "Dnevnik izbora", a napisao sam i članak o "žutim prslucima" koji će uskoro biti objavljen u San Francisku. Mi u Francuskoj imamo mladog predsednika koji pokušava da korača stopama Šarla de Gola, a ja pokušavam da pišem o tom pokretu kao da je sada 1968. godina.

* Šta biste nam posavetovali u nastojanju da sačuvamo naše izvorno ćiriličko pismo?

- Priređujte što više manifestacija koje će isticati lepotu i bogatstvo srpskog jezika i pisma. Svega jedan dan sam u Srbiji ali već sam stekao utisak da vi želite da živite u skladu sa svojim korenima. Moj savet je da nastavite da živite svoje korene i da nikako ne podlegnete uticaju amerikanizacije.

"REMBO"

ŽAN-Lik Despaks laureat je prestižne francuske nagrade "Artur Rembo". Bio je predsednik Francuskog PEN kluba do 2016. godine, član je Akademije Malarme. Diplomirao je komparativnu književnost, a predaje modernu književnost u Versaju. Objavio je knjige poezije među kojima su najpoznatije: "Mladeži lepote" "Jednačina sa jednom nepoznatom", "Razlozi za pevanje. Vreme trešanja", "Mocart je pobegao, Zapisi sa Severa", "Ruso mirno spava"...