Teror i radost

KOD nas si uvek morao da pitaš nekoga iz Centralnog komiteta da bi snimio film. Nisi morao da ih nosiš, ali uvek je bilo nekog iz CK ko je u nekom savetu, ko voli film... Sa oficirima u "Zastava filmu" nisi imao problema, jer su znali šta je dobar film, ali su znali da kažu i šta ne može, govorio je Dušan Makavejev, naš svetski cenjeni avangardista, koji je imao problema sa političkom cenzurom od svojih prvih dokumentarnih filmova, a to je nastavljeno i sa njegovim igranim ostvarenjima.

Mak je nosio etiketu "ideološkog neprijatelja", a film "WR, Misterije organizma" (1971), snimljen u produkciji novosadske "Neoplante" i minhenskog "Telepula", bio je jedan od ključnih razloga obrušavanja zvanične ideologije na fenomen čitavog "crnog talasa". Kroz tragičnu sudbinu nemačko-američkog seksologa Vilhelma Rajha, koji je život završio u ludnici u Americi, Makavejev je prikazao burlesknu opsesiju seksom u našoj radničkoj klasi. Iako film do leta 1971. ovde niko nije ni video, ostalo je zabeleženo da je više od 40.000 vojvođanskih komunista tražilo da se "Misterije organizma" zabrane, na neviđeno. Film koji je Maku doneo nagrade "Luis Bunjuel" u Kanu, "Zlatni Hugo" u Čikagu..., koji je ušao u svetske filmske antologije i postao klasik, ovde je bio zabranjen i bunkerisan. Zbog ozbiljnih pretnji, Mak je sa suprugom Bojanom Marijan 1971. morao da emigrira.

PROČITAJTE JOŠ: Rakija za mačku

Od 1972. sve sledeće filmove napravio je u Francuskoj i Americi - od više od 30 ostvarenja zabeleženih u njegovoj filmografiji dela, naš najveći filmski autor samo je desetak snimio u svojoj zemlji. Njegovo dugogodišnje izbeglištvo okončano je tek 1988, kada je ovde premijerno prikazan film "Manifesto", snimljen u američkoj produkciji, na engleskom jeziku. Poslednji film, "Gorila se kupa u podne", nostalgičnu političku komediju o slomu istočnoevropskog komunizma, Mak je 1993. snimio ovde.

Mak, ipak, nikada javno nije govorio o užasima koje je prošao. Kada je na Festu 2012. predstavljena knjiga "Teror i radost", prva celovita monografija o njegovom delu i životu, koju je napisala australijska autorka Lorejn Mortimer, gde su njegovi filmovi sagledani kroz ideološku i političku paradigmu, i disidenstvo 20. veka, Mak je rekao:

"Užas i radost i jeste neka vrsta pečata mog rada. U engleskom jeziku teror može da znači i užas, a kod nas ta reč ima prilično doslovno značenje - kad neko nekog teroriše. Bilo je velikih razgovora oko naslova. Da je ostalo užas i radost, izgledalo bi previše klinički. A knjiga je i sociološka, tako da teror može biti državni, partijski, lični..."

PROČITAJTE JOŠ: Od kino-kluba do svetskog filma

KRALjEVSKI TRETMAN

ODLAZAK Dušana Makavejeva zabeležio je i "Holivud riporter", tekstom uglednog kritičara Dvejna Birdža u kom je naš reditelj predstavljen kao predvodnik kreativnog filma, poznat po svojim nekonvencionalnim vizijama i erotskim radovima tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

- Dela Makavejeva pripadala su filmskom "crnom talasu" u njegovoj zemlji, ali su bila i izrazito subverzivna, antibirokratska, zbog čega su često zabranjivana. Dogme je napadao drsko, bez obzira na to da li su dolazile sa istoka, ili zapada. Nije ni čudo što je na filmskim festivalima imao kraljevski tretman - zaključuje se u članku koji donosi i detaljnu biografiju našeg filmskog velikana.

(Sutra: Večni levičar)