Од кино-клуба до светског филма

ФИЛМСКИ живот је живљи од живота. Ту се, у ствари, ради о педесет живота окупљених на једном месту, који производе једну измишљотину која треба да буде убедљива, да расплаче људе, да их покрене, насмеје, изнервира, инспирише", говорио је Душан Макавејев у једном од последњих интервјуа за "Новости".

Одлазак највећег српског и светски признатог авангардног редитеља растужио је његове бројне поштоваоце у Србији, региону и у иностранству, посебно оне којима је његова уметност била узор, који се од 25. јануара, када је преминуо, дирљивим порукама опраштају од њега. Биографија Душана Макавејева, значај ремек-дела која је створио генијални аутор померајући границе филмске уметности, постали су вест на насловним странама и порталима и многих медија у Европи.

Макавејев је био један од оснивача Европске филмске академије и њен доживотни почасни председник. У Паризу се, где је из политичких разлога емигрирао 1973, дружио с легендарним Годаром, Пјером и Жаком Превером, а велики Френсис Форд Копола доносио му је свој сценарио за спектакл "Апокалипса данас", да чује његово мишљење.

Прочитајте још: Одлазак великог господина Мака

Своју филмску авантуру, која ће заувек остати живља од живота, јер је створила слободу у овдашњој кинематографији, уметности, друштву, велики Мак започео је аматерски, у чувеном Кино-клубу Београд.

- Стално сам се тамо мотао, долазио сам у Кино-клуб два пута недељно, уторком и четвртком, кад би комби довозио филмске траке с најновијим филмовима, и ту сам почео да сањам како да постанем професионалац - говорио је Мак о својој првој заљубљености у "покретне слике".

Врло брзо постао је један од најистакнутијих киноклубаша, који је скренуо пажњу већ својим првим експерименталним филмовима - "Јатаган мала" (1953) и "Печат" (1955), у којем је играо Јован Ћирилов. У професионалну кинематографију ушао је документарцима "Осмех" и "Доле плотови", које је снимио 1961, а већ следећи Маков филм, документарац "Парада" (1962) озбиљно је испровоцирао тадашње цензоре. У ишчекивању параде испред Савезне скупштине, у једном кадру појављује се девојка која чека свечану поворку, умотана у државну заставу тако да јој је звезда петокрака на стражњици, због чега је филм био цензурисан.

Политичка и друштвена цензура пратиле су Мака до краја каријере, не само код нас, јер је у свим својим филмовима, фантастичним филмским језиком и естетиком, подједнако оштро провоцирао и критиковао лажну социјалну једнакост, политичке обмане и табуе комунистичких држава, као и суровост лицемерје капитализма. Његов култни "W. R. Мистерије организма" овде је био "бункерисан" од 1971. до 1987, а Sweet Movie је неколико година био забрањен и у Великој Британији.

У БИОСКОПУ СУ СВИ ИСТИ

"Филмови су забава за свакога. У биоскопу смо сви исти. Постојбина филма је најјефтинија забава. Некада сте за пет центи могли да уђете у биоскоп у Њујорку. Само да се огрејете... Волео бих да, када говоримо о филму, не заборавимо и ту вулгарну страну живота", говорио је господин Мак, који је до краја живота остао левичар, који је у својим филмовима забележио све идеолошке заблуде тадашњег времена, али и визионарски антиципирао данашњи свет.