Ракија за мачку

СЦЕНА у којој је голо, бело људско тело и црна мачка, коју сам желео да снимим са Евом Рас у филму "Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ", стално ми се вртела по глави. А мачка никако није хтела да се смести и смири у кадру, па смо јој давали хреновке и пилеће ногице. Али, она је ипак полудела и почела да гребе Еву Рас по стражњици. Да бисмо снимили сцену, на сету смо на крају имали четири мачке, јер смо схватили да мачке не воле да глуме. Последња коју смо довели, ипак, се смирила и села тачно тамо где смо замислили, јер смо јој у млеко сипали мало ракије - говорио је Душан Макавејев како је 1967. снимио антологијску сцену која је била и прво приказивање нагог женског тела у југословенској кинематографији. Тај кадар постао је насловница светске Енциклопедије филмске фотографије.

Лекције о храбрости и слободи, уз неуништиву радост живљења, Мак је давао публици у свим својим филмовима, али и својим личним ставовима. Његово најрадикалније дело снимљено у тадашњој Југославији, "W. R. Мистерије организма", никада није добило "цензорски картон", али је Мак 1973, као "државни непријатељ", морао да емигрира у Париз, а филм је због политичке провокације био бункерисан 16 година (од 1971. до 1987).

Али, и демократски запад није баш увек имао слуха за аутора коме је управо у Паризу касније додељено признање "Филмске легенде".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Од кино-клуба до светског филма

Мак је у Француској 1973. имао суђење због тужбе продуцената филма Sweet Мovie, који су оценили да не снима оно што су они желели, већ оно што он хоће, и хтели су да зауставе филм. Као анегдота остало је упамћено да је редитељ Желимир Жилник, као сведок на суду, у Паризу сведочио две ствари - да је Макавејев урачунљив и да уме да режира. Како је Жилник у неким приликама препричавао, Мак је на суду изјавио да је он редитељ, уметник, и да има право да трага, да ослушкује и посматра свет око себе како би проналазио најбоља решења за свој филм. А пресуда је гласила: "Ово је Француска, земља Рембоа и Лотреамона. Продуцент је тај који понекад добија, понекад губи. У овом случају, дужан је да обезбеди Душану Макавејеву да направи свој филм, јер је Душан Макавејев уметник."

Тако је настао култни филм Sweet Movie, још провокативнији од "Мистерије организма", који је због експлицитних сцена секса неколико година био забрањен за приказивање у Великој Британији и многим другим европским земљама.

А Мак је, заправо, као изузетно духовит човек, све своје филмове направио да би забавио себе и друге, генијалном комбинацијом идеологије и сексуалности, и преиспитивањем социјалне правде.

ФИЛМ КАО ПОВРЋЕ НА ПИЈАЦИ

ФИЛМ мора да буде забава, јер мора да има гледаоце да би се исплатио. Мора да буде свима разумљив, па и ако га сви не разумеју, важно је да су се добро забавили... А да би могао да се гледа, мора да има добру слику, добре глумце и динамику. Може да буде и глуп, али то мора да има, јер се филмови праве за сваког гледаоца. Филм нема посао да буде квалитетан, већ да се добро прода, као поврће на пијаци. Ја нисам продавац, али сам у таквом послу. Врлина квалитетног уметника је да направи филм који ће сви да гледају. А оно што ја радим је неки "шлаг", говорио је легендарни Макавејев, редитељ који је померио границе европског филма, добио високе домаће и међународне награде, и ушао у светске филмске уџбенике и антологије.