POZORIŠNA KRITIKA: Porodico, mrzim te!

Sve je ništavno, prema doživljaju koji gledalac ima, dok su na sceni svemogući multimedijalni umetnici dens kompanije "Pipin Tom" iz Brisela! Najbliže što smo videli ovom majstorstvu je koreografija koju je Mats Ek, švedski koreograf i igrač, pokazao u Krajovi, kada mu je dodeljena Evropska nagrada za pozorište. Dvoje starih ljudi su, u pokretu, prikazali svoj život i ljubav.

"Neljubav" su nam maestralno odigrali Belgijanci. Autentičan dramski konflikt iskazan je u suprotnosti između užasne, podzemne, sterilne atmosfere i strasti starog čoveka da bude živ, uprkos biologiji. Kad se dokopa klavira i zasvira "Filings", čitava scena oživi stvarnom emocijom, koja nije ni neposredna, ni smirujuća. Naprotiv, zaposlenici staračkog doma, gde se nalazimo, su odreda neurotični i neobični, njihovo negovanje starih je histerično i nametnuto, i oni to jasno ispoljavaju...

PROČITAJTE I:  POZORIŠNA KRITIKA: Komedija koju ljudi vole

Stari ljudi, koje je prezaposlena prodica smestila u dom, oni su smireni i među sobom se odnose sa pažnjom i sa ljubavlju... Neverovatan je obrt, kada oni, koji su "strpali" roditelje u starački dom i sami postaju njegovi stanovnici...

Genijalna je zamisao da čitav ovaj i tužni, i duhoviti rekvijem za normalan ljudski život i porodičnu podršku ("Otac" je deo trilogije, u koju spadaju još i "Majka" i "Dete") bude "orkestriran" kao neka vrsta šoua, sa scenom na kojoj se svira i muzikom, koja je osnov za virtuozni pokret i radnju, koja je vrlo čitljiva i uzbudljiva. Volonteri, naši stariji sugrađani, časno su i spretno učestvovali u ovoj božanstvenoj predstavi. Njihov odnos sa starim čovekom, koga sin grubo i nestrpljivo ostavlja u domu, a koji je življi od svih onih koji ga neguju, i emotivniji, naravno, istinit je i potresan, gotovo kao da su na sceni pravi glumci.

Nadrealno je, takođe, da u Beogradu možemo da vidimo ovakvu umetnost, kojoj se, zasigurno, čitav pozorišni svet klanja. To je retka i dragocena prilika.