Per Jakobsen: Nobela dodeljuje politika

DANSKI lingvista, leksikograf, istoričar i tumač književnosti Per Jakobsen održao je u ponedeljak u SANU predavanje o svom sunarodniku, književniku i naučniku Jansu Peteru Jakobsenu (1847-1885).

Per Jakobsen je prvi prevodilac dela Ive Andrića na danski, a od 1988. godine i inostrani član SANU. Kako kaže, Andrić ga je privukao od samog početka, kada je kao stipendista u Beogradu u pedesetim godinama prvi put čitao njegove knjige.

- Prvo sam preveo jednu malu zbirku njegovih pripovedaka, i tako je počelo - kaže Jakobsen. - Bilo je to 1961, kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost. Do tada je bio potpuno nepoznat u svetu, a onda je skoro neočekivano dobio to priznanje. Kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu, izdavači su otkrili Jugoslaviju. On je utabao put za njegova dela, ali i za celu jugoslovensku književnost.

PROČITAJTE JOŠ - Tek svaka 20. Nobelova nagrada ide ženi, ove godine nijedna

* Da li je i danas Andrićevo delo zanimljivo čitalačkoj publici u Danskoj?

- Bojim se da više nije. Čini mi se da su ga skoro zaboravili. Ali, tih godina im je bio veoma zanimljiv. Nisam upoznao Andrića lično, ali smo razmenili nekoliko pisama.

* Da li je u to vreme naša književnost bila egzotična za Dance?

- Malo. Ali, to nije bila ni prepreka, niti preporuka. Prevodilo se oko dvadeset pet knjiga jugoslovenskih pisaca.

* Poznati su i vaši prevodi dela Miroslava Krleže, Aleksandra Tišme, Miodraga Bulatovića. Gde je njihovo mesto u svetskoj književnosti?

- Najviše volim Tišmu. On je dublji i iznad stvari. Sjajan pisac, koga sam i lično poznavao.

* Mislite li da je Nobelova nagrada za književnost na neki način postala političko priznanje?

- Kriterijumi nisu više tako strogi kao što su bili. Politika ima više uticaja. I geografija.

* Objasnite nam odakle potiče vaša ljubav prema našem jeziku i književnosti?

- Sve se dogodilo slučajno. Putovao sam za Grčku i iznenada odlučio da izađem iz voza u Beogradu. Tada se lako dobijala viza. Ostao sam ovde nedelju dana, Beograd mi se mnogo svideo. U to vreme studirao sam medicinu, ali sam se posle nekoliko meseci vratio ovamo kao student slavistike.

- I dalje je to katedra za srpsko-hrvatski, iako su to danas dva odvojena jezika. Nema mnogo studenata. Nažalost. Sve se promenilo. Danas su strani jezici samo pomoćni predmeti na fakultetu, više niko ne studira srpski ili hrvatski ili nemački. Katedra funkcioniše više kao škola za strani jezik. To je šteta, ali tako je.

* Pratite li savremenu srpsku književnu scenu?

- Da, ali ne toliko kao pre. Više se bavim danskom književnošću.