Pozorište je odraz stvarnosti

NEMA velike razlike između osnivača pozorišta u Beogradu ili, recimo, u Kraljevu: svi osnivači izgovaraju se lošom finansijskom situacijom i krizom. Pozorište samo upotpunjuje tu sliku, ali od grada do grada drugačiji je odnos prema teatru. To nije dobro, jer bi sve moralo da počiva na nekakvom sistemu vrednosti i svesti o tome šta je neophodno za dobro pozorište. Ali, uvek se sve svodi na pojedinačnu borbu, entuzijazam direktora ili dobru volju grada. Institucija pozorišta je i te kako veoma važna za identitet kulture u svakoj, makar i najmanjoj sredini.

Ovako za "Novosti", poznati glumac i pozorišni reditelj Radoslav Rale Milenković, ocenjuje položaj teatara u takozvanim malim sredinama u unutrašnjosti Srbije.

- Niko ne može da bude zadovaljan time što je malo glumaca i što se ne zapošljavaju novi ljudi. Kraljevačko pozorište na primer, u kojem sam dva puta imao prilike da radim, nema pun kapacitet. Ansambl bi morao biti bar duplo veći, verujem da bi dvadesetak glumaca bilo sasvim dovoljno za postojeći format - priča Milenković. - Na čelu ovog pozorišta je stručan čovek i ono je u uzletu sa vrlo skromnim uslovima kada je u pitanju produkcija. Veliko je pitanje, međutim, do kada taj uzlet može da počiva samo na entuzijazmu i trošenju viška energije. Jer, sve može već sutra da se promeni političkom samovoljom. Znate, mi možemo da pravimo predstave i sa tri lica, ali ne može samo i uvek sa tri lica. Nije loš kačamak, ali ne može baš uvek kačamak. Mora se ponekad pojesti i biftek.

Prema Milenkovićevim rečima (koji je u Kraljevačkom pozorištu režirao "Kokošku" Nikolaja Koljade, a potom i predstavu "Ručni rad" Žan-Kloda Danoa), saradnja sa teatrima van Beograda ili Novog Sada ima svojih dobrih strana, ali i određenih problema.

- Dobro je što što sve glumce iz ansambla imate stalno na probi i što su sasvim koncentrisani na komad kojim se bavimo, za razliku od Beograda i Novog Sada gde je često veoma teško do same premijere okupiti sve glumce. To je potpuno različita koncentracija odnosno atmosfera, i u tom smislu je lepše raditi u pozorištima u unutrašnjosti. S druge strane, što se tiče kadrovske i tehničke opremljenosti, finansijskih i drugih uslova, morate biti spremni na kompromise. Zato je za mene važno da nađem komad, tekst koji će biti prilagođen ansamblu. Možete vi da zamislite šta god hoćete, ali je sve besmisleno ako nema ko to da finansira ili ako to nema ko da odigra. Ne možete se praviti ludi i zanemariti šta su realne okolnosti u kojima radimo - naglašava Milenković.

Premijera "Ručnog rada" u Kraljevačkom pozorištu minulog vikenda naišla je na pozitivnu reakciju publike.

- Prve reakcije su zaista odlične, ljudi su se dobro zabavili, povratna sprega između scene i gledališta je bila veoma jasna i intenzivna. Istovremeno, reakcija publike je pokazala da se ova priča može ispričati kroz puno smeha, a da joj se ne oduzme ozbiljnost ili, uslovno rečeno, pamet - dodaje Milenković. - Komad je napisan sedamdesetih godina prošlog veka na preciznom tragu antidrame, teatra apsurda ili protesta. Taj sofisticiran humor zasnovan na paradoksu, mi danas živimo kao najžešći naturalizam. A da ne bismo stvarnost prilagođavali komadu, mi smo zapravo pustili da on savremeno odjekne u ovom vremenu.