Orden Arhivu Vojvodine

NAVRŠILO se u četvrtak devet decenija otkako je Ministarstvo unutrašnjih dela Kraljevine SHS osnovalo Državnu arhivu u Novom Sadu te imenovalo za arhivara dr Dimitrija Kirilovića. Tim činom otpočelo je pregalaštvo Arhiva Vojvodine na čuvanju, obradi i zaštite arhivske građe.

Povodom rođendana Arhiva, predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je tu instituciju, a odlikovanje će biti uručeno na Sretenje, naredne godine.

- Arhivi su temeljna odrednica svake nacionalne kulture i ne samo da doprinose očuvanju i negovanju kulturne i istorijske građe, već doprinose osećanju nacionalnog identiteta savremenog građanina - kazao je Nikolić na svečanom otvaranju izložbe "Najstarija arhivska dokumenta u Arhivu Vojvodine 12-17. vek", postavljenu u čast tog jubileja.

Znanje istorije, poručio je dalje Nikolić, trebalo bi da bude realan kulturni kvalitet današnjeg čoveka zato što nam slika o pojedincu i kolektivu, u povesnom kontekstu, omogućava da iskrenije spoznamo sebe i druge, otvaramo puteve uvažavanja različitosti.

Nikolić je Arhivu Vojvodine posebno čestitao na izdavanju knjige "Put dokumenta" koju su priredili Vesna Bašić i Zoran Stevanović. Tom knjigom, kako je rekao, srpska kultura, arhivistika i služba zaštite dobili su najlepši poklon za 90. rođendan Arhiva Vojvodine.

- Rad arhivista je težak, odgovoran, nedovoljno priznat i poznat, a za to zanimanje potrebna je velika stručnost i istrajnost - rekao je Nikolić, a potom u društvu predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvana Pastora, direktora Matice Srpske Dragana Stanića, rektora Novosadskog univerziteta Dušana Nikolića i drugih uglednika, razgledao izložbu.

Direktor ove institucije Branimir Andrić podsetio je na mukotrpne početke, a njih najbolje oslikavaju reči nekadašnjeg upravnika Arhiva Marka Maletina. On je je pre 70 godina, neposredno posle rata, zapisao da je to građa "u očajnom stanju, sva rasuta, izmešana, izgužvana, izgažena i blatom zamazana." Trebalo ju je čistiti i oporavljati, list po list.Arhivski fondovi i zbirke pretežno sadrže dokumente nastale u periodu od 17. do 20. veka.

U svojoj osnovnoj delatnosti, Arhiv je u minulim decenijama menjao mesta stanovanja, od Novog Sada preko Petrovaradina do Sremskih Karlovaca, te se 1989. godine smestio u adaptiranu zgradu bivšeg sudskog zatvora izgrađenog 1901. godine. Danas to zdanje ima status spomenika kulture.

FRAGMENT IZ 12. VEKA

MEĐU više od 9.000 metara arhivske građe, najstariji dokument je Brevijar. Reč je o pergamentnom listu iz 12. ili 13. veka, koji sadrži fragment rukopisa bogoslužbenog teksta za dane prve i druge sedmice Četrdesetnice. Ovaj jedinstveni dokument ujedno je i jedan od najstarijih u arhivima cele Srbije.