Natalijine ruže i trnje

DEO prećutane, ignorisane i omalovažavane istorije srpske književnosti čine i radovi srpske kraljice Natalije Obrenović (1859-1941). Njeni memoari, priče, aforizmi i prepiska sada su sabrani i objavljeni u knjizi "Ruža i trnje", koju su priredile Ljubinka Trgovčević, Svetlana Tomić i Ivana Hadži-Popović, a koju je objavila "Laguna" u ediciji "Savremenice" posvećenoj značajnim Srpkinjama 19. veka.

Uz iscrpne predgovore triju autorki, hronologiju Natalijinog života i rada i mnogobrojne fotografije, knjiga dočarava ovu nesebičnu dobrotvorku koja je srpskom narodu ostavila u nasleđe veliko bogatstvo, požrtvovanu vladarku koja nije štedela snagu ni novac da pomogne srpskim ranjenicima u ratovima, kao i njenu tragičnu sudbinu kraljice i majke.

Doprinos srpskoj kulturi i društvu kraljice Natalije bio je raznovrstan, trudila se da uključi žene u javnu sferu delovanja, da ukaže na njihov značaj i potrebu uvažavanja onoga što rade. Kraljica Natalija je, kako piše Svetlana Tomić, pripadala elitnom krugu intelektualki i prosvetiteljki koje su u to vreme svojim književnim radovima nastojale da nametnu drugačije ideje.

Knjigu priča "Mati i sin" objavila je na srpskom 1892, ali ne u Srbiji, već u Austrougarskoj, u Novom Sadu, u vreme kada je proterana iz Srbije i kada se u javnosti vodi oštra polemika da li je njeno proterivanje bilo ustavni čin.

Knjiga je, ipak, nalazila načine da dođe do čitalaca i u Kraljevini. Dve priče koje je čine: "Mati" i "Pesma o krunisanom detetu" specifične su alegorijske bajke i predstavljaju kraljicu i dete kao žrtve političkih skandala.

U Natalijinim pismima iz 1879, objavljivanim u staroj srpskoj periodici, vidi se da je imala visoko razvijen književni stil, ali i političku moć ubeđivanja.

Pomenute 1891. objavila je nekoliko knjiga. Na srpskom to je bila veoma važna politička knjiga "Spomenica Nj. V. kraljice Natalije", gde je dokumentovala detalje iz perioda razvoda braka sa kraljem Milanom. Na francuskom jeziku objavila je svoje memoare i bila pisac predgovora za tu prvu knjigu.

Njene uspomene pojavile su se ubrzo i na nemačkom jeziku. Srpsko izdanje moralo je da čeka više od sto godina.

LjUBAV JE PATNjA

U svojim aforizmima kraljica Natalija je pisala:

"Iskrena reč, izgovorena kad treba, može da nam uštedi život pun tuge";

"U dnu je svačije duše osećanje savršenstva. Samo je pitanje: da li je to uspomena ili budućnost?";

"Ako čovek posle patnje ne postane bolji, postaće gori"; "Devojka je anđeo; postarajte se da kao žena ne postane đavo";

"Ljubav je patnja koja se obožava";

"U društvu su potrebne dve stvari: vesela narav i lepo lice..., ako se može".