Priče skrivene između redova istorije

Pravnik po obrazovanju, Filip Ker (1956) je izvesno vreme radio kao autor reklamnih tekstova, ali iskreno priznaje da mu nikada nije objavljen ni jedan slogan koji je smislio. Književnosti se okrenuo 1989, i stekao visok renome i to i kao pisac za decu (serijal “Deca lampe”, objavljen i kod nas) i kao autor izuzetnih istorijskih trilera čija se radnja dešava u Nemačkoj od tridesetih godina do Hladnog rata. Posebno je popularna njegova trilogija “Berlinska noć”, čiju je prvu knjigu “Kristalno leto” nedavno objavila “Laguna”.

Uoči Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine, 38-godišnjeg privatnog detektiva Bernija Guntera poziva magnat čelika Herman Siks da pronađe ubicu njegove ćerke Grete i zeta Paula, i da istovremeno uđe u trag draguljima ogromne vrednosti koji su ukradeni iz njihovog sefa. Bernija ubrzo zavodi Siksova žena Ilza, čuvena filmska glumica, koja potom biva ubijena. Samog detektiva pokušava zatim da likvidira jedan mladi glumac, što je samo početak vrtoglavih događaja u “Kristalnom letu”. Uz krimi zaplet pisac je dao i izuzetno upečatljivu sliku zemlje ogrezle u fašističkoj ideologiji, nemoralu i korupciji. Filip Ker, koji sa suprugom i troje dece živi i radi u Londonu, rado se odazvao pozivu za intervju za naš list.

Da li je neki poseban događaj uticao da se opredelite za pisanje?

- Mislim da nije bio u pitanju događaj, u jednom trenutku sam jednostavno doživeo prosvetljenje i shvatio da želim da se bavim pisanjem. To se desilo u vrlo ranom uzrastu, imao sam oko osam ili devet godina. Mislim da se moja želja za pisanjem javila kada sam naučio da čitam. Verujem da to važi za sve pisce; da bi se zainteresovali za pisanje, potrebno je da od malih nogu uživaju u čitanju knjiga.

Po završenim studijama zaposlili ste se u firmi “Sači i Sači” sa namerom da oprobate pero, ali je uspeh izostao. To vas nije obeshrabrilo?

- U principu se svodilo na to da sam pokušavao da spavam sa što više devojaka i da uživam u poslovnim ručkovima. Može se uporediti sa serijom “Ljudi sa Menhetna”, samo što nisam nosio odela. Takođe sam dosta vremena provodio u gradskoj biblioteci u Londonu, koja se nalazi preko puta agencije u kojoj sam radio, na trgu Sent Džejms. Odlazio sam tamo da pišem roman. Izgleda da nikome u agenciji nisam mnogo nedostajao. Priča mog života.

Da li ste u londonskoj biblioteci, prelistavajući arhiv Alfreda Vinera u kome je mnogo dokumenata o događajima u Nemačkoj 30-ih godina, našli inspiraciju za “Kristalno leto”?

- Ne, nikako. Biblioteke nisu dobro mesto za inspiraciju. Inspiracija dolazi kada ste u autobusu ili vozu, ali nikad u biblioteci. U većini slučajeva inspiraciju morate tražiti sami, sa nožem u ruci, i kada je ščepate odvučete je u svoju radnu sobu i ne puštate da vam pobegne.

Neki kažu da ste lik Berija Guntera stvorili ugledajući se na čuvenog Čendlerovog privatnog detektiva Marloa?

- Ne bih rekao da je to u potpunosti tačno, ali uticao je svakako. Ja sam glavna inspiracija za Bernija Gantera. Često razmišljam o priči koju pišem i pokušam da zamislim kako bih se ja ponašao u takovj situaciji.

U trilogiji ste veoma upečatljivo oživeli godine nacističke vlasti, agresivne doktrine, atmosferu straha, primitivizma, banalnosti, korupcije. Da li vam je bilo važno da sve bude predstavljeno istorijski precizno i autentično?

- Da, koliko god je to bilo moguće. Volim da uplićem istorijske ličnosti u romane jer su oni po prirodi maliciozni i okrutniji su od bilo kog lika kojeg bih sam izmislio.

Pišete i političke tekstove za “Tajms” i “Njustejtsmen”. Koje vas teme preokupiraju?

- Ne bavim se novinarstvom u poslednje vreme. Pišem scenarije, bolje je plaćeno.

Nedavno vam je izašao roman “Dama iz Zagreba”, a za sledeću godinu najavili ste još jedan. Šta ćemo čitati u ovim knjigama.

- Dobre priče uvek treba da iznenade. Volim da pronalazim priče koje su sakrivene između redova istorije, istorije za koju ljudi ne znaju.

- Obožavam da pišem za decu. Tako ne gubim vezu sa dvanaestogodišnjim detetom u meni. To je najkreativniji vid pisanja koji postoji.

Kako izgleda vaš rad tokom pisanja?

- Pišem olovkom, i dok ne ispišem celu knjigu rukom, ništa ne započinjem na kompjuteru.

Po kom delu biste voleli da vas čitaoci pamte?

ODVAŽNA KALjINKA

U našim knjižarama nedavno se pojavio još jedan roman Filipa Kera “Stepski konji”, nadahnuta priča o snazi ljudskog duha koja je izazvala veliku pažnju i čitalaca i kritičara.

Radnja se događa ledene zime 1941. u Ukrajini, koju su okupirali Nemci. U jednom prirodnom rezervatu starac Maksim brine se o životinjama i brižljivo čuva devojčicu Kaljinku koja je ostala bez doma i porodice, i skrivena je nedaleko od njegove kuće. Devojčica ima redak dar: prijateljstvo sa retkom vrstom divljih stepskih konja. U jednom pohodu, međutim, nacisti masovno ubijaju životinje, a Kaljinka da bi spasila sebe i dva preživela konja, kreće na opasno putovanje preko ledene stepe.