Izložba o opomenama prošlosti

U Novim Banovcima, u našem prvom privatnom muzeju savremene umetnosti, otvorena je međunarodna izložba "Iz bliza, iz daleka 1914-1918, događaji, istorija, memorija". Projekat predstavljen u "Macuri", čiji je autorka Gordana Kaljalović, okupio je 15 umetnika, koji tragične događaje vezane za Veliki rat, sagledavaju iz ugla različitih kulturnih, geografskih i socijalnih odrednica. Oni preispituju istorijsko nasleđe, ali i kolektivno i individualno sećanje.

Kako navodi u katalogu izložbe Gordana Kaljalović, Prvi svetski rat je na globalnom nivou prouzrokovao posledice ogromnih razmera, promenio strukturu evropskog društva, generisao socijalne, kulturne i geopolitičke promene. Istovremeno, uzrokovao je ekstremna iskustva i osećanja nesigurnosti i neizvesnosti, odrazio se na prirodu umetničkog stvaranja, promenio budućnost...

- Tragična iskustva oba svetska rata, nažalost, ništa nisu izmenila u svesti pojedinaca, naroda, zemalja i te ogromne ljudske žrtve kao da nisu bile pouka da se tako nešto ne ponavlja - danas i dalje živimo u stanju permanentnog rata - objašnjava za "Novosti" izbor ove teme Gordana Kaljalović. - Ratni užasi ne dešavaju se više nekom drugom, u njih smo svi uvučeni putem medija i savremenih tehnologija. Te nove vizuelizacije donele su nam mogućnost da budemo na mestu stradanja, čak i kada je na drugom kraju sveta. Niko nije pošteđen i svi smo pod konstantnim stresom.

Radovi umetnika koji čine ovu izložbu stavljaju u novi okvir tragične sadržaje, tematizujući zločin, gubitak, žrtve, traume, ali i govore o neprekidnom preplitanju života i smrti. Sve to izražavaju savremenim likovnim jezikom. Umetnici su stvarali po pozivu, odgovarajući na zadatu temu, a neki do njih su čak iskoračili, kako nam kaže sagovornica, iz svojih uobičajnih praksi. Njihova dela čine jedinstvenu ambijentalnu celinu u "Macuri".

- Svaki prostor u kojem se izložba predstavlja je izazov, a ovaj u "Macuri" pružio je veliku mogućnost da se iz pojedinačnih umetničih izraza ostvari jedinstven utisak celokupne reinterpretacije Prvog svetskog rata - objašnjava autorka izložbe, koja je i redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. - Jedinstveno je i što je, u današnje vreme kada su institucije koje bi morale da se bave ovakvim temama izgubile značaj, to na sebe pruzeo jedan privatni muzej.

Umetnici su tu šansu iskoristili. Tako je Dejan Atanacković priču o Prvom svetskom ratu ispričao kroz sudbinu putničkog broda "Lusitanija" koga je pogodila nemačka podmornica, svoju interpretaciju "Bitke na Drini" ponudio je Đorđe Odanović, dok rad Perice Donkova nosi ime "Moji snovi, moje paranoje". "Porodično stablo u ratu" Igora Stepančića su portreti predaka na staklenim pločicama rađeni prepariranom krvlju živih članova familije. Inspiraciju za izloženi rad Isak Čong Vai pronašao na pločniku gde je Princip ubio Ferdinanda i tu je postavio sto belih ruža, dok je Dragana Zdravkovića asocojacija na Veliki rat vojnički sanduk sa municijom...