Frenk Sinatra - prijatelj političara i mafijaša

ŠIPARICE su sredinom prošlog veka sa njim letele do Meseca, igrale se među zvezdama, uživale u proleću na Jupiteru i Marsu. Naučio ih je da se negde iznad duge ostvaruju snovi. Ušao im pod kožu. Za njih nikada nije bio “stranac u noći”. Širom planete zvali su ga jednostavno - plavooki.

Pre sto godina Fransis Albert Frenk Sinatra (1915-1998) rođen je u skromnoj porodici italijanskih emigranata u gradiću Hoboken na obalama Hadsona u Nju Džersiju, tačno prekoputa Menhetna. Njegove cipele vagabunda, brzo su počele da čeznu za lutanjem, pa se bluz malog mesta istopio, a on probudio u gradu koji nikada ne spava, na samom vrhu i tu ostao. Njujork, Njujork, kome je podario himnu, prvi mu se odužio u godini jubileja.

Javna biblioteka Linkoln centra predstavila je veliku, multimedijalnu postavku na kojoj su izložena lična dokumenta, prepiska, privatne fotografije, inserti sa manje poznatih koncerata, intervjua... Tu su i njegove leptir-mašne, odela, mikrofoni, stolice sa snimanja sa njegovim imenom, zlatne i dijamantske ploče, “Gremi” i druge nagrade - sve što je pratilo bogatu karijeru, stotinak snimljenih albuma i 58 filmskih uloga. Tokom šest meseci trajanja izložbe u biblioteci će se prikazivati Sinatrini filmovi, organizovati panel diskusije o dugovečnosti njegove popularnosti, kao i tri tematska kocerta.

Istovremeno, u Sohou, u galeriji hotela “Morison”, otvorena je izložba privatnih fotografija “Sinatrino iskustvo”, među kojima su neke prvi put u javnosti, poput fotografije koju je sam slikao ispred ogledala u kupatilu, kao dvadesettrogodišnjak u Nju Džersiju. Najavljena je i postavka Pitera Maksa u studiju “Menhetn” sa 27 takođe retkih Sinatrinih fotografija, a predstojeći Tribeka festival, posebnim programom, odaće počast njegovom doprinosu kinematografiji. Među planiranim manifestacijama je i multimedijalni performans “Sinatra” u julu u Londonu, kao i predavanja o umetniku tokom cele godine na američkim univerzitetima, uključujući i prestižni Jejl. Televizijski kanal HBO u aprilu će premijerno, prikazati dvodelni dokumentarac, a “Džek Denijels” je destilirao i na tržište izbacio novu verziju viskija “Sinatra selekt”.

Pevač, glumac, zabavljač, prijatelj političara i mafijaša, avanturista i zavodnik, Frenk Sinatra, talentom i šarmom obeležio je ne samo američku popularnu kulturu druge polovine 20. veka, već je predstavljao i jedinstven globalni fenomen. Sa njim je, još dok je najmoćniji medij bio radio, pre Elvisa i “Bitlsa”, započelo “masovno obožavanje”, što se posebno odnosilo na mlađu žensku publiku koja je vrištala na koncertima. Sociolozi kulture, stručnjaci za muziku i film, na razne načine su objašnjavali ovu pojavu, ali su svi složni u jednom: čovek čiji se prvi album zvao “Glas Frenka Sinatre”, plenio je prvenstveno izražajnim vokalnim sposobnostima. Jedan od njegovih nadimaka je i bio - Glas.

Ništa manje magnetičan nije ni njegov privatni život, od koga već godinama legendarni Martin Skorseze razvija scenario za veliko platno. Reditelj filma “Njujork, Njujork”, koji je zaštitni znak Velike jabuke, kao i pesma u Sinatrinom izvođenju, zasada bezuspešno traga za glavnim glumcem, pred kojim će biti težak zadatak da dočara harizmu kolege koji je sve radio na svoj način.

Posebno intrigantan deo te biografije odnosi se na veze sa “podzemljem”. Koliko god se njegova porodica upinjala da demantuje, gotovo je nedvosmisleno da mu je prvi ugovor od Tomija Dorsija za nekoliko hiljada dolara “otkupio” prijatelj njegovog ujaka i Sinatrin kum, mafijaš Vili Moreti (na ovu epizodu aludirao je Mario Puzo u “Kumu”, što je razbesnelo popularnog pevača i glumca).

Kontradiktoran je bio i u političkim angažmanima. Sklonost ka demokratama, nasleđenu od majke (lokalne aktivistkinje ove stranke u Nju Džersiju), potvrdio je učešćem u predsedničkim kampanjama Ruzvelta, Trumana i Kenedija (sa klanom Kenedi prekinuo je izrazito bliske odnose zbog istraga koje su se u njihovo vreme vodile protiv organizovanog kriminala, a ticale su se njegovih prijatelja iz Čikaga), da bi se sedamdesetih približio Niksonu, a potom potpuno priklonio republikancima u vreme mandata Ronalda Regana.

Češće nego politička ubeđenja menjao je žene. Iz prvog braka sa tinejdžerskom ljubavlju Nensi Barbato ima troje dece - Nensi, Frenka juniora i Kristinu. Razišli su se zbog njegove strasne veze sa Avom Gardner, koju će potom odvesti pred oltar. Već na početku ovoga braka Frenk doživljava svoj prvi veliki pad popularnosti, a uprkos čestim svađama i ljubomornim scenama, ostala je legenda da je upravo Ava iskoristila svoj uticaj i obezbedila mu ulogu u filmu “Odavde do večnosti”, koji će mu doneti Oskara i vratiti ga u orbitu. Gotovo deceniju posle razvoda sa Avom, ženi se trideset godina mlađom zvezdom u usponu Mijom Farou. Papire za razvod predao joj je na snimanju “Rozmarine bebe”, pred čitavom ekipom. Poslednji put venčao se sa foto-modelom Barbarom Marks, koja će uz njega ostati do smrti. Spisak slavnih žena, kojima se nije ženio je duži, a na njemu su Džudi Garland, Lorin Bekol, Džulijet Prous, Merilin Monro, Endži Dikinson... One manje poznate ne mogu se ni prebrojati.

Kako je pevao u ispovednoj, najličnijoj pesmi My way - voleo je, smejao se i plakao i uspravno prihvatio svoj deo poraza. I nimalo stidljivo, na kraju puta mogao je da kaže da je sve radio na svoj način. Jer, šta je čovek, šta ima, ako nema sebe? n

DOSIJE NA 2.403 STRANICE

UZBUDLjIVO štivo je i dosije na 2.403 stranice koje je 1998. objavio Ef-Bi-Aj. U tom materijalu su i transkripti razgovora sa gangsterima poput Sema Đankana, Džonija Rozelija, Džonija Formoze i drugih. Kuriozitet je da se pre češljanja Sinatrinih mafijaških veza, Federalni biro za njega “zainteresovao” kao za potencijalnog komunistu, zbog učešća na skupovima koje je organizovala Eleonora Ruzvelt.