POSLE kratkog zatišja i iščekivanja kupaca da cene umetničkih dela još padnu, a prodavaca da dođe do oporavka tržišta umetnina, kao da se prodaja na ovom prostoru ponovo budi. Na aukcijama se opet nude dobri radovi, pre svega domaćih slikara, i prodaju se, za naše uslove, po visokim cenama.

Akvarel "Diana" Milene Pavlović Barili, prodat je na poslednjoj aukciji Galerije Arte, za 12.500, dok je "Bela slika sa elementima" Radomira Damnjanovića Damnjana "otišla" za 12.000 evra. Bojan Muždeka, menadžer ove galerije, međutim, tvrdi da se interesovanje za aukcije nije promenilo u poslednjih nekoliko godina.

- Kod nas, nažalost, nema nadmetanja - kaže Muždeka. - Prodaja skupih slika je retkost. Slike najčešće kupuju kolekcionari, jer je za ovu vrstu kupovine potreban poseban senzibilitet.

Zlatno doba za tržište umetničkih dela bilo je sedamdesetih i osamdesetih, a najviše kupaca bilo je iz srednje klase. Većina ljubitelja umetnosti smatra da kupovina umetničkih slika danas predstavlja privilegiju malobrojnih. Ipak, po rečima Dejana Popovića, direktora aukcijske kuće "Madl'Art", i oni učestvuju u nadmetanjima:

PAJA JOVANOVIĆ NAJTRAŽENIJI NAJBOLjI kupci na našim aukcijama dolaze iz bivših jugoslovenskih republika. Bosanci kupuju radove Safeta Zeca i Mersada Berbera, Crnogorci Dada Đurića, Mila Milunovića, Petra Lubarde i Uroša Toškovića, Makedonci Nikole Martinovskog i Lazara Ličenoskog, Slovenci Božidara Jakca i Joža Tisnikara... Na međunarodnoj sceni Paja Jovanović je i dalje najpoznatiji i najskuplji, a cene Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Lubarde dominantne su na domaćem tržištu.

- Intelektualci i srednji stalež kupuju jeftinije, ali dobre radove. Oni koji su nekada mogli da kupe sliku Ivana Radovića, sada uzimaju njegove crteže. Pre nekoliko godina izdvajali su nekoliko hiljada evra, a sad daju par stotina. Skupe slike na aukcijama kupuju galeristi, kolekcionari, kao i ljudi koji imaju dosta novca, a vole umetnost.

Popović kaže da je prošla godina, i za kuću na čijem je čelu, bila mnogo bolja:

- Prethodnih godina više su se prodavili antikviteti, ali se to u međuvremenu promenilo. Čak 30 odsto predmeta odnosno lotova prodamo postaukcijski. Činjenica je da se retko prodaju skupe slike, ali na našim nadmetanjima radovi Peđe Milosavljevića, Jovana Bijelića i Nadežde Petrović dostizali su cenu oko 20.000 evra. I na jednoj od naših aukcija pojavio se rad Milene Pavlović Barili, što je zaista retkost. Taj rad je prodat za osam hiljada evra.

Vlasnici umetničkih dela najčešće ih sami nude aukcijskim kućama. Početnu cenu određuje tim te kuće u saradnji sa našim priznatim stručnjacima iz ove oblasti. Ona najčešće iznosi oko osamdeset posto od procenjene, a aukcijska kuća uzima četvrtinu od prodajne cene.

Popović ističe da u svetu cenu umetničkog dela koje je ponuđeno na aukciji podiže i učešće na drugim nadmetanjima. To potvrđuje njegovu autentičnost. Kod nas je, po njegovim rečima, situacija potpuno drugačija, a naši kupci ne vole da je slika javno prodavana.

PROVIZIJA

Učešće na aukciji vlasnika umetničkog dela ništa ne košta, ukoliko se taj rad ne proda - objašnjava Popović. - Naša jedina zarada je provizija od prodatih slika i zato mi određujemo početnu cenu. Naša ulaganja su velika i ne možemo da dozvolimo da šansa da se slika proda bude jedan promil. U tom slučaju imamo čist gubitak.

- Najskuplje prodata slika domaćeg autora na velikoj svetskoj aukciji je "Ukrotitelj zmija" Paje Jovanovića, koja je u "Kristiju" dostigla cenu od 180.000 evra - kaže Popović. - Oko Save Šumanovića stvoren je mit da je izuzetno tražen, ali njegovi najskuplji radovi prodati su u Parizu za 60.000 i 64.000 evra. Tu cenu postizali su i radovi Dada Đurića, dok je bio živ. Od naših poznatih savremenih slikara, radovi Ljube Popovića i Vlade Veličkovića veoma su traženi u inostranstvu. U šali kažem kvadratni metar Dado - deset hiljada evra, Ljuba - pet, Veličković - dve ili tri.