Kralj lavova - bajka za veliku decu

PROŠLO je tačno 20 godina od premijere jednog od omiljenih animiranih filmova u istoriji - "Kralja lavova". Pre dve decenije, 15. juna, najmlađi gledaoci prvi put su zaneseno slušali uvodnu numeru "Krug života", plakali zajedno sa Simbom i žalili smrt njegovog oca, kralja Mufase, strepeli od zlog Skara i ponavljali Timonovu i Pumbinu mantru - "hakuna matata"!

Gotovo da nema deteta koje nije gledalo "Kralja lavova", uglavnom do iznemoglosti ili dok se ne "istroši kaseta", jer se film pojavio u zlatno doba VHS traka i ostao najprodavaniji video svih vremena. Sve do pojave "Zaleđenog kraljevstva" prošle godine, "Kralj lavova" bio je animirani film sa najvećom zaradom (skoro milijardu dolara) na blagajnama.

Ali, dva Oskara i zarađeni novac nisu ono što ga čini remek-delom u svetu crtaća. "Kralj lavova" danas se smatra vrhuncem "Diznijeve renesanse", koja je započela sa "Malom sirenom", "Lepoticom i zveri" i "Aladinom", a završila se sa "Tarzanom". To je prvi Diznijev crtać koji nije bio zasnovan na nekoj bajci ili priči za decu. Naprotiv, scenaristi su iskoristili motive iz čuvene Šekspirove tragedije "Hamlet", odnosno, priču o zlom stricu koji ubija brata i preotima presto bratancu. Maestralna glasovna gluma Džeremija Ajronsa, kao Skara u originalnoj verziji, dočarala nam je lik surovog spletkaroša, koji ne preza ni od čega u borbi za presto.

Mada je reč o filmu za najmlađe, "Kralj lavova" se smatra "ozbiljnim crtaćem", a u vreme premijere bilo je mnogo onih koji su tvrdili da je "preterano surov". Kritičari su imali zamerke na eksplicitne scene smrti Mufase, priče o ubistvu, slike nasilnih hijena, ali i suptilnu erotiku u ljubavnoj sceni Simbe i Nale ispod vodopada. Među naizgled smešnim, a u to vreme ozbiljnim optužbama, bile su i one od Udruženja biologa koji su optužili, pa čak i tužili Diznijev studio za "satanizaciju hijena". Udruženje je pozvalo i na bojkot filma, a u cilju "očuvanja ugroženih životinja". Reputaciji "filma za odrasle" doprinele su i priče da su u scenama koje prate Skarovu pesmu o planovima za bratovljevo, a potom i Simbino ubistvo, animatori bili inspirisani nacističkim propagandnim filmom "Trijumf volje".

I dok su jedni bili zabrinuti za svoju decu, drugi za životinje, da su se scenaristi pitali "Kralj lavova" bi bio mnogo suroviji. Po jednoj od verzija, Simbina devojka Nala je napustila Ponosnu zemlju jer više nije mogla da se brani od seksualnih nasrtaja njegovog strica Skara.

Pisci čuvenog crtaća bili su, inače, više puta na meti kritika. Ubrzo posle premijere, saznalo se da je originalni naziv filma trebalo da bude "Kralj džungle". Neko se, na sreću, pred samo prikazivanje dosetio da lavovi žive u savani, a ne u džungli. Simbini fanovi tvrde da u pojedinim zemljama i danas postoje snimci sa ovim naslovom, koji su "preživeli cenzuru".

Ono što ovaj crtać čini večnim su i glumci koji su pozajmili glasove junacima u originalnoj verziji. Po mnogima, reč je o jednoj od najboljih sinhronizacija u istoriji animiranog filma. Danas se čini da je svaki glas bio savršen izbor, ali je većina glumaca izabrana tek kada su drugi odbili uloge. Tako je Džeremi Ajrons, maestralan kao Skar, na audiciji pobedio Tima Kurija, ali tek pošto je Malkolm Mekdauel odbio ulogu. Teško je zamisliti da je kralj Mufasa mogao da "progovori" drugačije nego kroz legendarni glas Džejmsa Erla Džonsa, ali ni toga ne bi bilo da je Šon Koneri prihvatio ulogu.

Natan Lejn i Erni Sabela, koji su oživeli merkata Timona i bradavičastu svinju Pumbu, na audiciji su konkurisali za uloge hijena, ali su toliko oduševili autore da su im dali uloge Simbinih drugara.

Najveća borba ipak se vodila oko ptice Zazu, za čiju sinhronizaciju su konkurisali Patrik Stjuart i gotovo cela postava Monti Pajtonovaca - Džon Kliz, Teri Džons, Erik Idl i Teri Gilijam. Zazu bi sigurno zvučao drugačije da animatori nisu videli epizode "Mister Bina" i zaključili da je Rouen Atkinson idealan za ovu ulogu.

Uspehu filma doprinela je i odlična muzika Eltona Džona i Tima Rajsa (nagrađena i Oskarom), ali i animatori koji su junake oživeli na "staromodan" način - ručno ih crtali, uz minimalnu pomoć kompjutera.

Na dvadesetogodišnjicu od nastanka "Kralja lavova" internetom kruži još jedna zanimljiva pikanterija. Naime, u "Dizniju" su u vreme stvaranja filma imali mnogo manje vere u njegov uspeh. U studiju se u isto vreme "kuvao" drugi crtani, "Pokahontas", a šefovi su bili uvereni da ova istorijska priča ima više šanse kod publike. Zato je u izradi priče o čuvenoj Indijanki angažovan "prvi tim" animatora, dok je "Kralj lavova" radio "tim s klupe". Ali i ovaj "rezervni sastav" glumaca, scenarista i animatora stvorio je remek-delo, koje jednako vole i deca i odrasli.

UOČI premijere "Kralja lavova" u Japanu, pojavili su se mnogi tekstovi u kojima se Dizni optužuje za plagijat. Naime, pojedini kritičari pronašli su značajne sličnosti sa japanskom animiranom serijom iz šezdesetih "Kimba, Beli lav". Metju Broderik, koji je pozajmio glas Simbi, raspirio je glasine kada je izjavio da je, čitajući scenario, i sam bio uveren da rade američku verziju. Dizni je odbacio sve optužbe, mada ih autori Kimbe nikada nisu zvanično tužili.