Slobodan Trkulja: Vera i snove čini mogućim

KADA sam pre desetak godina momcima iz mog "Balkanopolisa" govorio da ćemo svirati sa slavnim "Metropol orkestrom" ili da ćemo snimati u engleskom studiju u kojem su to činili Robi Vilijams i Ejmi Vajnhaus, gledali su me u čudu. Činili su to i kada sam rekao da će nam album producirati dobitnici nagrada "Gremi", a u neverici mahali glavom kada sam tvrdio da će nam prvi tiraž biti 200.000 primeraka.

Ovako razgovor za "Novosti" počinje kompozitor, pevač i multiinstrumentalista Slobodan Trkulja, čiji će novi album "Kraljevstvo Balkanopolis", baš u pomenutom tiražu, u subotu dobiti na poklon čitaoci našeg lista: - Sada kada se sve to ostvarilo, san se nastavlja sa željom da naša muzika osvoji svet i prikaže Srbiju onako kako je vidim. I da se ljudi, pogotovu mladi, uvere da je vera ta koja snove čini mogućim.

* Šta je, zapravo, "Kraljevstvo Balkanopolis"?

- To je kraljevstvo muzike, imaginaran svet koji je dugo živeo samo u meni. Paralelni univerzum muzike i slika, toliko snažan da sam često gubio granicu između njega i spoljnog sveta. "Balkanopolis" je moje kraljevstvo prizora i priča, po kojima sam stvarao muziku, i sad kada je ona na albumu, spremna da je svet čuje, kada se taj moj lični svet utkao u spoljni, imam utisak da sam kompletan.

* Album je i predložak za koncertni spektakl koji će 9. jula biti održan na novosadskom Trgu slobode...

- Biće to spektakl koji će predstaviti priču o "Kraljevstvu Balkanopolis". Za to mi je bila neophodna kreativna rediteljska ruka, zbog čega sam pozvao Nebojšu Dugalića, inače, jednog od dvojice mojih omiljenih Nebojša u srpskom pozorištu - drugi je, naravno, Nebojša Glogovac.

* Neprolazno u tradicionalnoj srpskoj muzici je, i na novom albumu, u modernom muzičkom ruhu...

- Da, album je spoj naše muzičke tradicije sa savremenim rok i simfonijskim zvukom. Meni je to negde i logičan spoj, jer kao čovek 21. veka drugačije čujem naše stare zvuke. Njihovom raskošnom koloritu dodajem nove nijanse i boje.

* Ali za to ne koristite nove instrumente?

- Ne. "Kraljevstvo Balkanopolis" je album bez ijednog elektronskog zvuka! Zvuk koji smo stvarali je, da tako kažem, iz prirodnih materijala, od gajdi, preko frule, duduka i kavala, žičanih i udaračkih instrumenata, do raskošnih orkestarskih tkanja sa rok strunama.

* U čemu se ovaj album sa deset numera razlikuje od onog što ste radili do sada?

- Album je produciran sa idejom da bude blizak pop obliku, da umetnička forma bude uokvirena komercijalnim radio-formatom. Muzika je presek najboljeg što je "Balkanopolis" uradio u poslednjih petnaestak godina. To je, dakle, jedna srpska epska bajka, ispričana modernim muzičkim jezikom koji razume ceo svet.

* Jesu li britanske zvezde Dejvid Rouds, Džon Giblin i Toni Levin koji su na njemu, takođe, lako razumeli tu bajku?

- Kad imaš jasnu viziju onoga što stvaraš, sve boje se lako uklapaju. Kolege muzičari iz Britanije dobili su svoju ulogu i zadatak, ali i veliki kreativni prostor da bi ga ostvarili. I svaki je bio briljantan na svom instrumentu.Više od 30.000 ljudi na koncertima u Kini pevalo je sa nama na srpskom, svirali smo velike koncerte u Rusiji, Holandiji, Belgiji... Čovek vrlo brzo shvati da ljude svuda pokreće ista sila. Ono što se u suštini dešava, jeste da se kroz muziku dobrota u nama obraća dobroti u njima i, ma koje vere, nacije ili rase bili, savršeno su nas razumeli.

- Možda trenutno u medijima i jeste, ali u ljudima nije! Naš narod zna da prepozna prave vrednosti i vreme je da mu se vrati prava muzika. Prenosi iz horor-turbo-rijaliti pakla, nisu vrednosti sa kojima se naši ljudi poistovećuju, u to sam siguran. Medijski prostor zato treba zauzeti bez kompromisa i, da bismo kao društvo napredovali, promovisati pozitivan sistem vrednosti. Govorim to iz ugla sopstvene odgovornosti, i kao umetnik, i kao otac dvoje dece.

* Album je deo kandidature Novog Sada za evropsku prestonicu kulture 2020. godine?

- Kad mi je gradonačelnik Miloš Vučević ponudio da budem ambasador kulture Novog Sada, bio sam počastvovan, posebno posle za političara atipične rečenice da se ne oseća kompetentnim da sa mnom raspravlja o kulturnim vrednostima. Želim da ta kandidatura bude nacionalni projekat, ali i da moj grad bude ono što je nekada bio: srpska prestonica kulture. Zahvalan sam i Dejanu Čelaru, direktoru novosadske "Informatike", preduzeća koje je, u ovom za kulturu škrtom vremenu, preuzelo troškove štampe albuma u nemačkom "Univerzalu", jednoj od najznačajnijih svetskih kompanija za proizvodnju nosača zvuka.

ČUDA U KOVILJU

* ZAŠTO ste vokale za album, sa horom tamošnjih monaha, snimali baš u manastiru Kovilj?

- Njihovo vizantijsko pojanje je potpuno impresioniralo ceo producentski tim, uključujući i slavnog Velšanina Ričarda Evansa. Bio je posebno oduševljen kad smo preslušavali snimke i konstatovali da se na njima čuju i ptičice koje obitavaju u manastiru. Svaki put kada smo počinjali da pevamo, to su činile i one! Ostale su, naravno, na snimku, čak su i potpisane na poleđini omota albuma.