U Srbiji manje bioskopa nego posle rata

PREMA podacima vodećih distributera, u Srbiji trenutno postoji 60 bioskopa, ne računajući kino-dvorane, domove kulture i kulturne centre u kojima se povremeno održavaju projekcije. Osamdesetih godina, u našoj zemlji bilo je oko 400 bioskopa, a odmah nakon Drugog svetskog rata, 1946. samo Beograd imao je - 40 bioskopskih sala.

Danas, u Beogradu se filmovi prikazuju u miltipleksu "Kolosej Ušće", sinepleksima "Takvud", "Roda", "Delta siti", Muzeju Kinoteke, Art bioskopu "Museum", bioskopu "Fontana" (koji je bio zatvoren gotovo dve decenije), kao i u Dvorani Kulturnog centra, Domu sindikata, Domu omladine, Akademiji 28, Domu kulture Studentski grad i Sava centru. Od nekadašnjih bioskopa koji čine deo istorije srpske kinematografije, više ne radi nijedan. Kriminalnom privatizacijom "Beograd filma" februara 2007, izgubljeno je 14 bioskopa, među kojima su i oni u centru grada koji su pod zaštitom države - "Balkan", "Odeon, "Kozara", "Jadran", "Kosmaj", "Zvezda", i čine deo arhitektonskog nasleđa 19. veka.

Pomor bioskopa dogodio se u čitavoj Srbiji - Zemun, od pet bioskopskih sala - "Central", "Jedinstvo", "Sutjeska", "Kino-bašta" i Dom vazduhoplovstva, nema nijednu. U Pančevu,koje je pedesetih godina imalo pet bioskopa i više od 100.000 gledalaca godišnje, projekcije se sada održavaju samo u Dvorani kulturnog centra. Zrenjanin ima samo jedan bioskop "Sinema", i taj ne radi, u Jagodini postoji jedan bioskop za čitavo Pomoravlje, u Kruševcu, koji ima blizu 100.000 stanovnika, filmske projekcije se održavaju u Kulturnom centru koji ima dve sale. Valjevo ima samo jedan bioskop, staru salu iz 1964, iako je grad poznat po filmskoj kulturi - prvi film prikazan je 1908, a prvi bioskop otvoren je 1910. godine. Čačak je od dva bioskopa, "Prag" i "Sutjeska", spao na jedan, i taj jedan više ne radi (bez obzira na obećanja preduzetnika koji su 2009. kupili "Čačak film" i najavili dve najopremljenije bioskopske sale). Umesto toga, kao i u nekim drugim mestima u Srbiji, otvoren je 5D bioskop. To je sala u kojoj se ne prikazuju dugometražni filmovi, nego oni u trajanju od 10 minuta, u njoj postoji tri puta po tri sedišta (da bi gledalac tehnički mogao da prati sva kretanja u filmu, i imao osećaj da je i sam u centru zbivanja). Reč je, dakle, o zabavi.

Za razliku od Čačka i nekih drugih gradova, Šabac ima modernu bioskopsku salu, i "LM" je prvi privatni bioskop u Srbiji od 1996. Među retkim dobrim primerima je i Užice, sa bioskopom "Art" koji raspolaže sa dve izuzetno kvalitetno tehnički opremljene sale. Kragujevac i Niš dobili su sineplekse, "Plazu" i "Vilin grad", a situacija je postala malo optimističnija tokom 2011, kada je projektom Ministarstva kulture izdvojeno 19.750.000 dinara za otvaranje moderno opremljenih bioskopa u Požegi, Svilajncu, Paraćinu, Leskovcu i Tutinu. Činjenica je, međutim, da u bioskope nije investirano decenijama, i da nijedna bioskopska sala (čak i one najbolje), ne ispunjava u potpunosti svetske standarde - polovina bioskopa u Srbiji smeštena je u domove kulture, 30 odsto sala pripada društvenim firmama u stečaju, a privatnih bioskopa jedva je desetak u zemlji.

U ovom trenutku novi problem može da zatvori i 80 odsto postojećih bioskopa u Srbiji. Ukoliko se do kraja juna ove godine ne izvrši digitalna tranzicija, po rečima Zorana Cvetanovića, predsednika Udruženja bioskopskih prikazivača Srbije "Art Vista", u našoj zemlji dogodiće se novi pomor bioskopa. Cvetanović je imenovan i za predsednika Stručnog saveta Filmskog centra Srbije, koji je angažovan da bi se napravila strategija za očuvanje bioskopske mreže:

- Za nekoliko meseci prestaje proizvodnja 35 mm kopija. Kako je cena digitalnog projektora sa serverom preko pedeset hiljada evra, jasno je da manji bioskopi nisu u stanju da tu opremu sami finansiraju. Zato je neophodno da se naprave kriterijumi i da Filmski centar Srbije obezbedi sredstva za sufinansiranje digitalne opreme. Na ovaj način su mnoge zemlje pomogle i sačuvale bioskopsku mrežu - kaže Cvetanović.

S druge strane, digitalizacija bioskopa bi značajno pojeftinila proizvodnju domaćih filmova.

- Mi ćemo raditi na projektu nacionalne mreže bioskopa, koji će imati podršku FCS. Planiramo i da organizujemo radionice i edukaciju za ljude koji vode bioskope u Srbiji, kako bismo ih upoznali sa svetskim trendovima. Jer samo nekoliko prikazivača je u mogućnosti da posećuje svetske kongrese i sajmove bioskopske opreme - objašnjava Cvetanović.

Po rečima Darka Bajića, predsednika UO Filmskog centra Srbije, važan element strategije za očuvanje bioskopske mreže je predlog razvoja, stimulacije i digitalizacije lanaca bioskopa u Beogradu i Srbiji za prikazivanje domaćeg filma, "Srbija sinema", čime bi se oživeo veliki broj malih bioskopa:

- To je konkretan predlog Filmskog centra Srbije da se ispravi velika šteta koja je naneta srpskoj kinematografiji, njenim autorima i producentima - kaže on.

Istine radi, u ovom trenutku država Srbija nije predvidela nijedan dinar za proizvodnju domaćih filmova, a kamoli za distribuciju, iako je Zakon o kinematografiji obavezuje i na jedno i na drugo.