Miodrag B. Protić: Život u ogledalu slike

Sve slike su vlasništvo umetnika i njegovog sina i nisu izlagane u zemlji, a neke do sada nisu ni reprodukovane. Denegri smatra, da će njihovo izlaganje bitno dopuniti uvid u stvaralaštvo Miodraga B. Protića.

- Mnoge od ovih slika predstavljene su na izložbama u inostranstvu, a dobijale su i nagrade. Ali, nisam hteo da ih prodajem, iako je bilo zainteresovanih kupaca, jer sam ih jako voleo. Želeo sam da sačuvam najbolje slike za svoju zbirku. Da su sve one rasprodate i rasute po svetu ja ne bih mogao da zamislim život - objašnjava Miodrag B. Protić.

Sa pedesetak izloženih dela obuhvaćen je zapravo celokupan opus maestra, uključujući i desetak, nastalih u poslednje tri godine. U svetu umetnosti Protić je aktivan bezmalo šest decenija, a njegovu višestruku ulogu u srpskoj kulturi u Galeriji SANU ukazuju i knjige koje je napisao izložene u vitrinama. Miodrag B. Protić je do sada donirao tri legata: jedan Narodnom muzeju i dva Muzeju savremene umetnosti čiji je osnivač i prvi upravnik.

- Svom muzeju nikad ništa nisam naplatio. Trudio sam se ne samo da se osnuje MSU, već i da se sazida zgrada - seća se slikar i teoretičar, sjajan organizator, koji je blisko sarađivao sa akademikom Ivanom Antićem, arhitektom koji je potpisao zdanje MSU. - Muzej se mogao sazidati jer su to tražili tada najpametniji ljudi. Ti pametni ljudi su savladali protivnike, ne ja. A, kad je Tito došao da obiđe Muzej godinu dana po otvaranju prokomentarisao je: “Nije ovo loše!”

RAĐANJE MUZEJA

Kako se “rađao” MSU, u ponedeljak je objasnio Jerko Denegri:

- Protić je najpre napravio široku anketu među intelektualcima i umetnicima, treba li Srbiji i Jugoslaviji muzej savremene umetnosti. Kad je anketa dala pozitivni rezultat, počeo je da “lobira” u političkom establišmentu, gde je važnu ulogu igrala i Mitra Mitrović. Kada je dobio podršku, Protić se bacio na niz obimnih organizacionih poslova, ne bi li tu ideju i realizovao.