Ulaganje menja arheološku mapu Srbije

PRIRODNA bogatstva zadržite za sebe, ali bogato arheološko nasleđe podelite sa svetom i - profitiraćete!

Ovu rečenicu je često, tokom razgovora sa srpskim zvaničnicima, apostrofirao jedan nemački arheolog. Tek, da li su rešili da ga poslušaju ili su, ipak, prethodno “sve stavili na papir”, Ministarstvo nauke je, iz kredita Evropske investicione banke, odlučilo da sa 52 miliona evra finansira projekat “Putevima rimskih imperatora”.

- Svi rimski arheološki lokaliteti na tlu Srbije biće obnovljeni - zadovoljan je dr Miomir Korać, direktor projekta “Putevima rimskih imperatora”. - Od Sirmijuma, preko Singidunuma, Viminacijuma, Trajanove table i mosta, Šarkamena, Romulijane, Medijane i Justinijane Prime. Na toj ruti nalaze se i značajni mezolitski, neolitski i helenistički lokaliteti poput Vinče, Lepenskog vira, Kale Krševice, kod Bujanovca, Hisara i Drenovca, koji će, takođe, biti obnovljeni.

Naš sagovornik naglašava da je ideja da na taj način svi pobrojani lokaliteti, osim što će biti trajno zaštićeni, budu dostupni turistima tokom cele godine. Dr Korać precizira i da će te svrhe, do kraja 2012. godine biti investirano 13 miliona evra.

- Sirmijum, Viminacijum i Lepenski vir su već pokriveni - nastavlja dr Korać. - Krov nad glavom uskoro će dobiti i Medijana, dok se pripreme za taj posao obavljaju u Šarkamenu i Justinijani. Plan je da se Drenovac preuredi u veliki neolitski centar, a da Kale Krševice, uz krov, dobije i čitav niz pratećih objekata.

Direktor projekta “Putevima rimskih imperatora” ovaj posao naziva “ekonomijom četkice i metlice”. Po njegovim rečima, kada se završe svi radovi, steći će se uslovi da te arheološke lokalitete godišnje obiđe i do 300.000 turista.

- U drugoj fazi, koja će trajati do 2014. godine i koštati dodatnih 39 miliona evra, planiramo izgradnju 100 rimskih pansiona, koji bi se na ruti rimskih imperatora, dugoj 600 kilometara, nalazili na međusobnoj udaljenosti od pet do 10 kilometara - podvlači dr Korać. - U njima bi, direktno, posao dobilo 1.000 ljudi, dok bi se u to uključilo još najmanje tri hiljade kooperanata. I, tada očekujemo da od turističkih poseta, a našim delom Dunava godišnje prođe 600 brodova, ostvarujemo godišnji profit od 300 miliona evra...