NAJSTRAŠNIJA ISPOVEST DO SADA: Zlostavljao me je sedam meseci, povraćala sam stalno - i danas osećam njegov miris na sebi

Novosti online

26. 01. 2021. u 21:28

НАЈСТРАШНИЈА ИСПОВЕСТ ДО САДА: Злостављао ме је седам месеци, повраћала сам стално - и данас осећам његов мирис на себи

Foto D. Živančević

- SILOVAO me je skoro svakog utorka i to je trajalo sedam meseci. Posle časova sam povraćala, izgubila na kilaži, osušila sam se. Ni dan-danas nisam vratila normalnu kilažu.

Ova 20-godišnja studentkinja glume još jedna je devojka koja je prijavila policiji samozvanog nastavnika glume Miroslava Miku Aleksića (68) i koja je saslušana u tužilaštvu. Pristala je da za “Blic” ispriča, pod uslovom anonimnosti, kroz šta je prošla tokom devet godina provedenih u takozvanoj školi glume, a posebno tokom pomenutih sedam meseci.

Kako kaže, godinama je trpela psihičko maltretiranje, nipodaštavanje i “gnusne uvrede”, a na kraju i seriju silovanja.

- Počelo je dve nedelje nakon mog 18. rođendana. Kao da je sačekao da budem punoletna, iako su druge devojke bile i mlađe kada ih je napastvovao. Kada je sve to počelo, povraćala sam, smršala sam 11 kilograma. Osušila sam se. Nisam povraćala samo posle časova, dešavalo se i u toku dana. Svaki obrok bih povratila - priča naša sagovornica.

U tom periodu je raskinula s dečkom, jer je on primetio da više nije ista devojka. Drugarice su zapazile da se povukla u sebe. Nije više izlazila, nije se družila. U srednjoj školi je ostala izolovana iako je to bila završna godina, vreme mature, kada se prave najlepše uspomene.

- Kada me je prvi put odveo u kancelariju (u prostorijama škole glume), dve nedelje nakon mog punoletstva, sećam se da je ceo čas pričao o ženskom samopouzdanju i fatalnim ženama. Pričao je kako žensko samopouzdanje ne postoji, kako može da ga odnese vetar, da pukneš prstima i žena padne. Sve vreme me je gledao u oči. Imala sam u tom momentu nula samopouzdanja zbog njega, ali nisam tada ni bila svesna. Gledala sam ga s divljenjem! Mislila kako on sve zna i kako sve vidi! Procenio je i on to i odveo me u kancelariju, gde mi je rekao da ćemo raditi na mom samopouzdanju i da će on meni da pomogne. On je veoma inteligentna osoba, prepametan čovek koji je pripremio savršen zločin - priča ova 20-godišnjakinja.

Znala je, kako kaže, da to što joj se dešava nije dobro. Osećala se užasno i stalno plakala.

- Kada bi se to dogodilo, ja sam se tuširala 10 puta. Bez preterivanja, 10 puta. Uđem u kadu, istuširam se, izađem, pa se vratim u kadu jer moram to da sperem sa sebe. Znala sam da nije normalno da me dira neko od 66-67 godina, bilo mi je odvratno, ali i dalje nisam sumnjala da ima bilo kakve namere koje nisu pedagoške i za moje dobro. To je taj bolesni strah da ti njega ne smeš da razočaraš, nikako! Vraćala sam se na te časove, jer sam se plašila da on ne pomisli da zbog toga nisam došla. To je do te mere išlo - kaže ova studentkinja glume.

Foto V. Danilov

Priča da i danas oseća Aleksićev miris i da joj se priviđa na ulici, iako ga nije videla skoro dve godine.

- Da nas je neko napao na ulici i odveo u podrum, možda bismo uspele da se odbranimo, ali ne i od njega. Upravo je to proizašlo iz onoga kako nas je vaspitavao. Jer, on nas je vaspitavao. Ni roditelji, ni škola, ni prijatelji... On je bio ključni mentor – kaže ona.

Silovanje se, kako tvrdi, ponavljalo skoro svakog utorka tokom sedam meseci.

- Ponekad bi propustio jedan ili dva utorka i pomislila bih da to prestaje, da će sve ponovo biti kako treba... A onda te opet pozove u kancelariju. Sećam se tog bolesnog straha svaki put pred odlazak u tu prostoriju. Bila sam šef grupe, stajala sam u sredini i na kraju časa izgovarala molitvu “Očenaš”. Sve vreme sam čekala hoće li mi prići da mi kaže da ostanem, noge su mi se tresle - ističe ona.

Kaže da su silovanja prestala kada se završila tzv. škola glume.

- Bio je maj, a sve je počelo u novembru. Sedela sam u kafiću sa dve drugarice. Za stolom pored bile su dve koleginice, koje su znale da se u toj školi nešto dešava. Prišle su nam, pitale su kako idu pripreme i da li se nešto dešava u kancelariji. Kao da sam jedva čekala da me to neko pita, pukla sam, počela da plačem... Onda me je kontaktirala jedna starija koleginica. Govorila mi je da nikako ne idem na poslednji čas. Ipak sam otišla, to je taj bolesni momenat, ali dogovor je bio da se pred kraja časa one pojave i spreče ga da me odvede u kancelariju. Tako je i bilo. To je bio moj poslednji susret s Mikom. Izletela sam niz stepenice, ispred škole, u Knez Mihailovu, i opet sam povraćala. Bilo je to olakšanje pomešano sa strahom, jer sam se plašila da može da se nastavi, da će uspeti da dođe po mene i kad više ne budem u studiju - priča studentkinja glume.

Foto V. Danilov

Cilj joj je, kako kaže, bio da Mika više ne siluje nijednu devojku. Kada je završila četvrtu godinu i upisala fakultet, izvela je na kafu dve devojke iz grupe koje su htele da upišu glumu sledeće godine i sve im ispričala.

- Pozvala sam ih na piće. Morala sam da im kažem, jer sam znala da neće moći da mu kažu “ne”. Rekla sam im: ili da se ispišu iz grupe i da glumu upišu bez njega, jer su talentovane i vredne, ili da ne upisuju glumu, da ne bi morale da idu na pripreme. Dobro se osećam što sam sprečila da prežive isto što i ja - kaže ona.

Znala je, kaže, da ne može narednih 15 godina da vuče za ruku nove generacije u tzv. školi glume i priča im šta je preživela.

- Znala sam da to nije rešenje. Da moramo nešto drugo da preduzmemo i da moramo da ga prijavimo. Blago sam rekla porodici, tek ponešto, nisam pominjala silovanje, da bi preživeli. Tek posle razgovora sa Ivinim ocem shvatili su šta se zaista dešavalo i dobila sam bezuslovnu podršku - kaže ona.

(Blic)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

Sandra

26.01.2021. 22:13

Iz ove iskrene ispovesti ove devojke jedini mogući zaključak je da je taj Aleksić teški psihopata i manipulator, a ta devojka nenormalno ili hipnotisana ili nepopravljivi mazohista. Obično sadisti, pedofili i psihopate odaberu žrtvu koja će mu se povinovati. To ne mogu da rade svakoj osobi, onoj koja je puna samopouzdanja koja zna svoje kvalitete i koja je drčna i hrabra. U svakom slučaju kada ovo čitate - hvata vas jeza. Da li je nešto ovako moguće, da se dešava godinama i da niko ne reaguje?!

Lena

26.01.2021. 23:48

Strasno zaista! Ali nije mi jasno zašto je to dete sedam meseci išlo u tu školu znajući da će se maltretiranje opet desiti? Posle tako traumatičnog iskustva, dete se ne može ponašati normalno i uobicajeno. Kako to da roditelji nisu bas ništa primetili? Zašto im dete nije ništa nije nagovestilo nego i dalje ponovo odlazi na mesto mučenja? Neshvatljivo mi je da roditelji glavnu ulogu u vaspitanju svoje dece prepuste bilo kom učitelju, treneru i sl i pristanu da se ne mešaju u njegov posao ...

Rada

27.01.2021. 11:50

@Lena - Neko ko nikad nije preziveo zlostavljanje, ne moze to ni da razume, kao Vi izgeda i hvala Bogu da ne razumete. To nije nesto sto se desilo u trenutku od strane nekoga koga ne poznaje, pa ona moze da odreaguje, kaze nekom i spase se. To je proces koji godinama traje, on potpuno promeni njihovu psihu i nacin razmisljanja. Njima u glavi ne postoji opcija da ga prijave ili kazu nekom. Jer to je ON. Mene je nevencani suprug zlostavljao godinama, u prvih godinu dana me uverio da je najbolji covek na svetu, da nikom kao njemu nije stalo do mene i da je on jedini koji mi treba u zivotu. Kad smo poceli da zivimo zajedno, pakao je nastupao postepeno. Neprimetno me odvojio od prijatelja, porodice, posla. Primetili su svi, naravno da su primetili. Roditelji su pokusavali da pricaju sa mnom, ja sam tvrdila da je sve u redu, govorila ako jos nesto lose kazu za njega da necu vise razgovarati s njima, to je stanje ludila. On je mene uverio da sam ja kriva sto on nije vise onaj covek sa pocetka veze, nezan i pazljiv, i da ja izazivam nasilje. I ja sam verovala, trudila se da se poboljsam, da ga ne nerviram, iskljucila iz svog zivota sve i svakoga ko mu je smetao, a smetali su mu svi moji. Ali nasilje se nastavilo. Sto je on bio gori, ja sam se trudila da budem bolja, a kopnila sam. Dok jedne noci, dok sam se pitala da li cu preziveti ovo batinjanje, nisam resila, ako ovo prezivim nikada me vise nece videti. Prvi put posle toga kad ga nije bilo, stavila nesto od stvari u ranac i pobegla. Nisam ga srela vise nikada, ali ga nikad nisam prijavila, a nikad i necu verovatno. Prosle su godine od tada i jos ga se bojim. Vratila sam se medju svoje prijatelje, nasla posao, imam stabilnu vezu, ali jos ga se bojim, susret sa njim ne mogu ni da zamislim. Fizicko nasilje nije bilo strasno kao psihicko i svaki minut njegovog psiho razgovora sa mnom bih uvek zamenila za deset samara. Psihicki me je najvise ubijao i ta vrsta nasilja mi je teze padala. Uverio me da nemam gde i kome da se obratim i da su i moji digli ruke od mene, da ne vredim nista. A i on je policajac, cenjen u svom okruzenju, ko ce mi verovati iako progovorim i ja sam verovala. A znao je kako da udari da ne ostavi trag, retko kad je bilo modrica ili neke vece posledice. Tako da nemojte govoriti i pitati se zasto neko nije uradio nesto, jednostavno vas ta osoba onesposobi da delujtete po tom pitanju. A to psihicki zdrava osoba ne moze da razume i ne morate da razumete, samo nemojte da osudjujete.

Ja sam

27.01.2021. 00:46

Овај је дефинитивно погрешио занимање. Требало је да буде вођа верске секте. То би био пун погодак, могао је комотно да створи још једну измишљену нацију на Балкану.

bagatela

27.01.2021. 01:37

Zatvorska kazna od 20 godina a ne do 20 godina po francuskom zakonu se dosudjuje za silovanje,penetraciju deteta starosti manje od 13 godina i nema olaksavajucih okolnosti,,Drzava Srbija ne vodi dovoljno racuna o zastiti dece ,pa ce tako i ovaj gad sa parama jeftino proci na sudjenju,,veze ,vezice ,pare itd samo u srbistanu moze krivac umesto u zatvor na 12 godina ,novcem da " otkupi " tu kaznu i dobije uslovnu,,to je korupcija