BITKOIN ZA ULAGANJE, ALI NE I PLAĆANJE: Ministarstvo finansija objavilo nacrt zakona o digitalnoj imovini i virtuelnoj valuti

S. BULATOVIĆ

19. 10. 2020. u 11:30

БИТКОИН ЗА УЛАГАЊЕ, АЛИ НЕ И ПЛАЋАЊЕ: Министарство финансија објавило нацрт закона о дигиталној имовини и виртуелној валути

Foto M. Labudović

BOGATSTVO u bitkoinima uskoro će država i zvanično priznati. Gotov je Nacrt zakona o digitalnoj imovini koji priznaje vrednost digitalnih zapisa i omogućava njihovu trgovinu.

Nadležni poručuju da će regulisanje ovog pitanja mnogim inovativnim preduzećima omogućiti lakše finansiranje. Stručna javnost i zainteresovani narednih dana mogu Ministarstvu finansija da dostave zamerke i sugestije na prvu verziju ovog zakona.

VAŽAN JE RAZVOJ

INICIJATIVA "Digitalna Srbija" bi želela da konačni tekst Zakona, pored zaštite investitora, obezbedi i jaku razvojnu komponentu, da prati najnovije trendove regulacije u ovoj oblasti globalno, ali i da bude osnov za uspostavljanje još jednog alternativnog pristupa finansiranju inovacija i startapa kroz kraudfanding digitalnim tokenima - dodaje Bojana Tomić Brkušanin. - Naše blokčejn firme koje su u ovoj oblasti u svetskom vrhu po kvalitetu bi sada trebalo da dobiju pravnu sigurnost i osnov za dalji razvoj.

Digitalna imovina je digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi. Može da se koristi kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, ali nisu zakonsko sredstvo plaćanja. Virtuelnu valutu ne izdaje centralna banka i ona ne garantuje za njenu vrednost. Ona nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je građani i firme prihvataju kao sredstvo razmene.

- Zahvaljujući ovom zakonu, privrednici će lakše finansirati svoje inovativne ideje, a otvara se mogućnost za unapređenje likvidnosti i njihovo uključenje u tržište digitalne imovine - smatra ministar finansija Siniša Mali. - Globalna vrednost digitalne imovine trenutno se procenjuje na više od 300 milijardi dolara, uprkos svim izazovima sa kojima se danas svetska ekonomija suočava.

Foto AP

Digitalnu imovinu može da izda domaći ili strani građanin, preduzetnik ili kompanija.

NADZOR POVEREN NBS

NADZOR nad poslovanjem pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom, izdavalaca digitalne imovine, kao i osoba koje su ili su bile vlasnici digitalne imovine, poveren je Narodnoj banci Srbije i Komisiji.

Finansijske institucije pod nadzorom NBS i lica povezana s tim finansijskim institucijama ne mogu biti osnivači, niti imati direktno ili indirektno vlasništvo u pravnom licu koje pruža usluge povezane sa digitalnom imovinom.

Finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije, a to su banke, osiguravajuća i lizing društva, ne mogu imati digitalnu imovinu, kao ni instrumente povezane sa njom. Ni ulozi u kapital tih institucija ne mogu biti u digitalnoj imovini. Finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu pružati usluge povezane sa digitalnom imovinom, niti mogu biti korisnici tih usluga. Izuzetno, banke mogu pružati uslugu samo u delu čuvanja kriptografskih ključeva.

- Donošenje posebnog zakona u ovoj oblasti predstavlja samo prvi korak ka onome što bi trebalo da bude krajnji cilj, a to je usvajanje sveobuhvatnog, jasnog i podsticajnog pravnog okvira za poslovanje u ovoj oblasti - objašnjava Bojana Tomić Brkušanin, direktorka za pravne i regulativne poslove u Inicijativi "Digitalna Srbija".

- U Srbiji trenutno kriptoimovina nije posebno regulisana sem nekoliko uopštenih odredaba u vezi sa sprečavanjem pranja novca i sprečavanjem terorizma. Sa druge strane, kada je reč o postojećim propisima, pre svega onim koji se odnose na tržište kapitala, poreze i računovodstvo, postoji visok stepen nesigurnosti da li se, ili u kojoj meri i na koji način oni ovde primenjuju. Zbog toga smatramo da je, za dalji razvoj u ovoj oblasti, potrebno obezbediti pravnu sigurnost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)