POSKUPLJENJA POTOPILA NOVČANIKE: Guvernerka najavila da će se na sajtu NBS naći uporedne cene u trgovinskim lancima

B. Caranović

19. 11. 2021. u 10:56

IAKO je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković trenutnu krizu kada je inflacija u pitanju opisala kao buru, ali ne i kao uragan, za novčanike većine građana Srbije već je uveliko počeo potop.

ПОСКУПЉЕЊА ПОТОПИЛА НОВЧАНИКЕ: Гувернерка најавила да ће се на сајту НБС наћи упоредне цене у трговинским ланцима

Foto Arhiva / M. Labudović

Godišnja inflacija od 6,6 odsto nije dramatična, ali je problem što najviše novca trošimo na namirnice koje su poskupele neuporedivo više. Pojedini artikli i 40 odsto. Kako je upozorila, ovu situaciju koriste "alavi" trgovci koji "love u mutnom" i najavila da će se na sajtu NBS naći uporedne cene robe u prodajnim lancima.

Kako iz Centralne banke kažu, obavestiće javnost o načinu sprovođenja ove odluke i postavljanju linka ka proizvodima po trgovinama. U međuvremenu žitelji mogu "peške" ili surfujući po internetu da se i sami uvere u velike raspone cena istih namirnica. Tako se jednaka flaša ulja, kilogram tikvica ili pakovanje istih pelena, od lanca do lanca, prodaju od nekoliko destina do nekoliko stotina dinara razlike.

Guvernerka se lično uverila da su pojedini artikli, konkretno kafa, drastično poskupeli. U razmaku od dve nedelje 200 grama ovog napitka platila je prvi put 239,99 a drugi 369 dinara. Prema njenim rečima, velikim trgovinama na koje smo svi svakodnevno upućeni, vratiće se kao bumerang to što pad prometa pokušavaju da nadomeste visokim cenama.

- Poskupljenje od 130 dinara za dve nedelje je nedopustivo - rekla je Tabakovićeva.

- Analizirajući cene tog proizvoda u trgovinskim lancima sa njihovih sajtova, utvrdila sam da se kreću od 234 do čak 374 dinara. Onako kako radimo sa cenama usluga banaka, koje objavljujemo na sajtu NBS da svi mogu da ih vide i uporede, radićemo i sa proizvodima u radnjama.

Foto: Printskrin/NBS

Ekonomista LJubodrag Savić, međutim, smatra da tržišna ekonomija podrazumeva da prodavac može da zida cenu dok god ima kupaca. Opasno je, dodaje, što ovakva poskupljenja mogu dodatno da ubrzaju spiralu inflacije.

- Osim realnih uzroka inflacije, psiholški faktor je čak i opasniji za inflaciju - kaže Savić.

- Proizvođači i prodavci počinju da podižu cene da bi se zaštitili, pa kako podigne jedan, kreću i ostali. Na sličan način se ponašaju i kupci, pa iz straha od poskupljenja umesto jedne namirnice koja im treba, prave zalihe. Time povećavaju tražnju, a prodavci na osnovu toga povećavaju cenu. Tako se gradi inflaciona spirala.

Foto Shutterstock

Kako naš sagovornik objašnjava, država na cene može da utiče punjenjem robnih rezervi - da kupuje žito, meso, mleko i druge proizvode kada je velika ponuda i niska cena, pa da plasiranjem koriguje stanje na tržištu.

PROSEK

U momentu kada su proizvodi koje najčešće koristimo "otišli" 30, 40 pa čak i 100 odsto, građanima ne znači mnogo prosečna inflacija od 6,6 procenata - objašnjava Savić. - Nažalost, najviše poskupe upravo proizvodi koji se najčešće koriste. Da Vlada nije intervenisala zamrzavanjem, pitanje je do koje bi cene, recimo, hleb stigao.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (29)