ODLIVOM MOZGOVA ODE MILIJARDA EVRA: Institut za razvoj i inovacije izračunao koliko se ulaže u obrazovanje i kolika je cena odlaska mladih

LJ. BEGENIŠIĆ

24. 02. 2021. u 12:00

ОДЛИВОМ МОЗГОВА ОДЕ МИЛИЈАРДА ЕВРА: Институт за развој и иновације израчунао колико се улаже у образовање и колика је цена одласка младих

Arhiva

U ŠKOLOVANJE jednog čoveka od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje škole do kraja akademskih studija, koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine, uloženo je oko 34.000 evra.

Posmatrano po pojedinačnim fakultetima, raspon ukupnih troškova obrazovanja pojedinca, od osnovne škole do akademske diplome, kreće se od 30.821 evra na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu do čak 58.095 evra na Medicinskom, odnosno 70.694 evra na Stomatološkom fakultetu UB.

Ovo je pokazalo istraživanje "Troškovi visokog obrazovanja", koje je uradio Institut za razvoj i inovacije. Analizirani su troškovi školovanja na fakultetima Univerziteta u Beogradu, i to na Ekonomskom fakultetu, Biološkom, Poljoprivrednom, Tehnološko-metalurškom, Elektrotehničkom, Mašinskom, Stomatološkom i Medicinskom fakultetu.

S obzirom na to da našu zemlju napušta veliki broj mladih ljudi, pogotovo onih sa visokim obrazovanjem, ovaj institut istraživao je i koliko Srbiju košta odliv mozgova.

Rezultati pokazuju da ukupni troškovi obrazovanja osoba koje odlaze i ne vraćaju se u Srbiju, u jednoj godini, u zavisnosti od obrazovne strukture, variraju od 960 miliona do nešto više od 1,2 milijarde evra.

Novosti

A kada iz jedne zemlje odlaze mladi ljudi, na udaru je i bruto nacionalni dohodak, pa je istraživanje ove organizacije pokazalo da je u Srbiji zbog odliva mozgova gubitak BDP 897,3 miliona evra ili 2,1 odsto BDP za 2018. godinu.

- Tema odliva mozgova već godinama zaokuplja pažnju stručne javnosti i predmet je brojnih analiza i istraživanja - kaže Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije. - Kako bi premostile novonastali jaz, razvijene zemlje kreiraju različite politike privlačenja radno sposobnog stanovništva. Mnoge zemlje EU su donele nove mere ili rade na olakšavanju postojećih mera za ostanak radnika iz zemalja tzv. trećeg sveta. Cilj jeste da se nadoknadi kvalifikovana radna snaga koja nedostaje u pojedinim zemljama.

Uprave fakulteta i univerziteta u praksi se redovno suočavaju sa odlaskom bivših studenata, koji kod dekana i profesora dolaze po preporuke pred odlazak u inostranstvo. Petar Bulat, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu i profesor Medicinskog fakulteta kaže da odlazi mnogo lekara, ali i ljudi drugih struka, te da bi voleo da se taj proces zaustavi.

- Oni ne idu samo iz jednog razloga, ima tu više segmenata, ali problem je i to što odlaze, a ne znaju šta ih tamo čeka, jer nisu sagledali sve aspekte - kaže prof. Bulat i dodaje da ima i onih koji su se vratili, ali da se o takvim slučajevima malo zna.

PO DOZNAKAMA PRVI U EVROPI

DEO novca iz dijaspore na kraju se ipak vrati u maticu, jer emigranti deo zarade šalju porodicama. Tako je najznačajnija dobit emigracionog toka - doznake. Istraživanje Instituta za razvoj i inovacije je pokazalo da je Srbija po učešću doznaka u BDP-u na vrhu evropskih zemalja - delimo prvo mesto sa Albanijom, sa učešćem između pet i šest odsto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)