SRBI I JUGOSLAVIJA: Preispitivanje prošlosti u ime sadašnjosti i budućnosti

LJubodrag Dimić

23. 02. 2021. u 17:14

СРБИ И ЈУГОСЛАВИЈА: Преиспитивање прошлости у име садашњости и будућности

Arhiva

ZNANJE o prošlosti jugoslovenske države i srpskog naroda u XX veku danas nam je potrebnije nego ikad.

Znati, znači iskoračiti izvan "granica" ličnog i generacijskog iskustva, osloboditi se uprošćenih predstava o prošlosti i razumeti potpunost prošlih događaja i procesa, ispuniti potrebu društva da donosi pouzdane odluke o sadašnjosti zasnovane na nečemu što je ranije bilo, racionalno razmišljati i kritički preispitivati sebe i druge, prepoznati i napustiti mitove, posumnjati u "konačne istine", "herojske sadržaje", "ideološke konstrukcije", dogme i tvrdnje, prevazići poluznanja, propagandne šeme, prividno naučne sadržaje, osloboditi se stereotipnog mišljenja i zabluda, uočiti suštinske procese društvenog razvoja, identifikovati ideje i putokaze koji vode napretku, sačuvati socijalno i društveno zdravlje pojedinca i nacije, prevazići nametnute ideološke horizonte epohe i otrgnuti se tradiciji, naći tačke oslonca za budućnost.

Tema "Srbi i Jugoslavija" laicima izgleda kao tema o kojoj se "već sve zna", o kojoj je "već sve rečeno", o kojoj postoji poplava političkih ocena, publicističkih radova, vrednosnih sudova, svakodnevno ponavljanih stereotipa, paušalnih ocena, tvrdnji u koje se ne sumnja. O protekloj istoriji, korenima istorijskih procesa, posledicama događaja koji se zbivaju pred očima savremenika, sudove izriču svi - političari, pisci, novinari, intelektualci, građani, ljudi koji se u preispitivanju prošlosti oslanjaju na sećanje, površno i neprovereno znanje, intuiciju, lično iskustvo, kod kojih postoji privid "vidljivosti" uzroka i posledica.

Različite, često sasvim oprečne slike jedne iste prošlosti pritiskaju svest savremenika. Nesumnjivo da je to odraz postojeće opšte i tradicionalne političke kulture, suštinski suprotstavljene struci i stručnoj kulturi. Interpretacije su brojne, najčešće nepouzdane, što je znak opterećenosti prošlošću koja se površno poznaje, o kojoj se predugo ćutalo i sa kojom se ne živi "otvoreno".

Takvo "iskustvo prošlosti", proisteklo iz najdubljih slojeva svesti, udaljeno od istinskog znanja, nameće politici obrasce i pravila ponašanja. Suština epohe u kojoj se živi tako ostaje teško prepoznatljiva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

OZBILJAN ISTORIČAR

23.02.2021. 20:26

Povodom napisa- laži, kako su navodno komunisti i Tito zabranjivali istinu o Jasenovcu... Neverovatno je da pored desetina filmova o NDH, hiljada naučnih radova i knjiga, spomenika i muzeja, fotografija i svedočenja, sačuvanih snimaka Titovih govora, vodjenja ekskurzija u Jasenovac i cifre od 700 000 ubijenih u udžbenicima za decu neko može da priča takve stvari. Još je to neverovatnije kad se zna da je gotovo cela postavka ustaških krvoloka iz filma pobijena od strane što partizana, što domaćih sudova, što Odeljenja za zaštitu naroda i Uprave državne bezbednosti, da su partizani likvidirali gotovo ceo vojni i politički vrh NDH i na Blajburgu posebno kaznili odgovorne za ustaški teror. Ne videti tako očigledne i krupne fakte i pričati revizionističke mantre prikazuje ili potpunu neupućenost u temu ili lošu nameru. I jedno i drugo je sramno po tako osetljivom pitanju kakvo je stradanje u NDH.