TREĆINA DECE BEZ PREVENTIVNIH PREGLEDA: Pedijatri upozoravaju na posledice kovid krize

B. RADIVOJEVIĆ

27. 12. 2020. u 12:00

DECA su veoma pogođena pandemijom kovida 19, i to na specifičan način: ne toliko zbog same bolesti koliko zbog niza "propratnih efekata", kao što su odlaganje vakcinacije ili preventivnih pregleda sa kojima roditelji, zbog pandemije, oklevaju.

ТРЕЋИНА ДЕЦЕ БЕЗ ПРЕВЕНТИВНИХ ПРЕГЛЕДА: Педијатри упозоравају на последице ковид кризе

Foto: Depositphotos

Barem jedna trećina dece ne dobija usluge koje su im potrebne, a to je veoma zabrinjavajuće s obzirom na to da rani razvoj dece ne može da čeka - mnoge intervencije koje se propuste u ranom uzrastu kasnije se ne mogu nadoknaditi, upozorili su stručnjaci na vebinaru koji su organizovali Udruženje pedijatara Srbije i Unicef.

Rut Stjuart, ambasadorka Australije u Srbiji, rekla je da su prvih 1.000 dana detetovog života ključni period koji oblikuje njegov razvoj i blagostanje. Deca napreduju kada u ovim ranim godinama imaju podržavajuće okruženje.

- Kriza kovida 19 promenila je sve naše živote. Iako nam je svima bilo teško, otvaraju se nove mogućnosti za učenje i podršku našoj deci u njihovom razvoju. Drago mi je što je australijska stručna podrška doprinela razvoju aplikacije "Halo beba", koja će roditeljima pomoći da pruže deci podršku koja im je potrebna kako bi mogla da napreduju u ovim teškim vremenima - rekla je ambasadorka Australije.

Profesor Frank Oberklajd (Kraljevska dečja bolnica u Melburnu) ukazao je na potrebu drugačijeg, integrisanog pristupa koji bi podrazumevao visok nivo saradnje među sektorima zdravlja, socijalne zaštite, obrazovanja i praktičara koji rade u ovim sistemima jer su i problemi kompleksni, uključujući i izazove koje je donela kovid pandemija, i prevazilaze tradicionalno razumevanje brige o deci.

ZABRINJAVAJUĆA ANKSIOZNOST

ZABRINJAVAJUĆI su podaci izneti na vebinaru koji ukazuju da je tokom pandemije povećano zlostavljanje dece, beleži se i povećan broj mentalnih problema kod dece (naročito anksioznosti), a prisutni su i poremećaji u obrazovanju. Svi ovi problemi naročito su izraženi kod najranjivijih pojedinaca i zajednica. Doktor Jelena Zajeganović Jakovljević, rukovoditeljka Programa za zdravlje i rani razvoj iz Unicef Srbija, kazala je da su potrebna dodatna ulaganja da bi kvalitetna podrška bila dostupna svima, a posebno najosetljivijim grupama u Srbiji.

- Mi u Australiji sanjamo o tome da u sistemu postoje "jedna vrata" za roditelja i da se prevaziđe još prisutna fragmentiranost usluga za decu i roditelje, tako da na koja god vrata da zakuca roditelj, to su prava vrata. Npr. pedijatar treba da ima znanja, veštine i alate da prepozna potrebe porodice i da, ako ne može on da pomogne, mora da zna put i da prođe sa porodicom zajedno taj put do vrata onog ko može da pomogne - rekao je profesor Frank Oberklajd.

Predstavljajući domaću praksu u oblasti razvojne pedijatrije profesor dr Aleksandra Stojadinović, sa Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine i članica Udruženja pedijatara Srbije, ukazala je na potrebu da kurikulumi za pedijatre na fakultetu budu obogaćeni tako da rani razvoj bude zastupljen u većoj meri.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)