OVOGA SE SRBI I DANAS NAJVIŠE PLAŠE: Znate li ko napada decu i porodilje, a ko živi na groblju?

MITOVI su priče koje ljudi kazuju radi objašnjavanja događaja u prirodi ili istoriji. Mitologija slovenskih naroda, u koje spadaju i Srbi, veoma je živopisna i šarenolika. Ne postoji čovek koji nije čuo za vile, drekavce, vampire, različite vrste duhova, ali i čuvenu Baba Rogu.

Foto: Depositphotos

Razumljivo je da su Srbi nekada, iz neznanja i nemogućnosti da logički objasne neke pojave, izmišljali mitove, ali smo i danas svedoci različitih priča ljudi koji tvrde da ih je napao drekavac ili da su videli duhove.

Etnolog Božidar Kljajević objašnjava da je to posledica ostataka paganizma.

- Mitova ima i danas, to su ostaci paganizma, najviše su se zadržali zbog uticaja starijih ljudi koji to prenose na mlađe generacije. Te priče su najviše rasprostranjene u istočnoj Srbiji, ali ima ih i u južnoj Srbiji i srednjoj Bosni. Nailazio sam i na mitove u Makedoniji. To su nekada bili zaostali krajevi, jer su dugo vremena bili pod turskom vladavinom - navodi Kljajević.

On dodaje da se čini da su najpolularnije mitsko biće dobroćudne vile, te da se često pojavljuju u srpskoj narodnoj poeziji.

- Narodni pevač je izmišljao pandan narodnom junaku koji mu je ravan. Dobroćudne, dobronamerne vile bile su čest predment narodnim pevačima - kaže etnolog.

Vile

U slovenskoj mitologiji vile su ženska natprirodna bića koja žive daleko od ljudi – na planinama (planinkinje, zagorkinje), pored vode (vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Sloveni su ih zamišljali kao večno mlade, lepe žene, sa dugom, bujnom kosom. U kosi im je ležala snaga, jer je otkidanje makar jedne vlasi dovodilo do njihovog umiranja. Imale su veoma umilan i prijatan glas kojim su mamile momke u svoje vilinsko kolo.

Mogle su se pretvarati u neke životinje, naročito labuda, sokola, konja ili vuka, ali su mogle imati i telo devojke i kozje, konjske ili magareće noge, koje bi im, prema predanju, pokrivala duga haljina. Postojale su dobre i zle vile. Dobre su se družile sa ljudima, ali umele su biti i veoma osvetoljubive ukoliko im se neko zameri. Obredi vila bili su tajni, te ukoliko bi ih neko video kako igraju ili se kupaju, mogao je biti kažnjen paralizom, slepilom, nekad čak i smrću.

Po predanju, vile se rađaju iz rose, na nekom crvenom cveću, kad istovremeno pada kiša i greje sunce, pa se na nebu pojavljuje duga.

Vampiri

Vampiri su mitološka bića koja se hrane krvlju živih bića. Vampirom se smatrao duh umrlog ili leš koga je oživeo zao duh ili đavo.

U raznim delovima slovenskog sveta vampir se naziva i drugim nazivima: vukodlak, lampir, lapir, vjedogonja, jedogonja, a najčešće – upir. Stari Sloveni su smatrali da će, ako se telo mrtvog čoveka ne spali, njegova duša ostati zauvek zarobljena na ovom svetu i nikad neće naći mira. Zato su svoje mrtve podvrgavali “tretmanu“ u kome su ih spaljivali na velikoj lomači i tako ih ispraćali u “večna lovišta“. Međutim, dešavalo se (naročito za vreme ratova ili velikih bolesti), da se telo nekog stradalnika uopšte ne pronađe i ne isprati kako dolikuje, što je, navodno, dovodilo do toga da nesrećnik ubrzo počinje da ustaje noću i ubija ljude. Sve dok se, ne nađe neko ko će ga “počastiti“ glogovim kocem.

Reč “vampir” je, prema nekim izvorima, reč slovenskog porekla, dok je američki leksikografi konkretno pripisuju srpskom jeziku. Najpoznatiji srpski vampiri su Betar Blagojević i Sava Savanović.

Drekavac

Prema starom predanju, drekavaci su zapravo duhovi vanbračne dece, mada prema nekim izvorima ova bića predstavljaju duše nekrštenih ljudi. Ovaj stvor, koji ima veliku glavu, tanak vrat i krzno, najčešće se nalazi na groblju i na ostalim tamnim mestima, jer ne može da izdrži svetlost. Može da se nađe i uz virove, gde zaskače ljude koji predveče tuda prolaze.

Drekavci napadaju ljude koji se kasno u noći zateknu u blizini groblja, reke, jezera ili šume, tako što im skoče na leđa i teraju ih da hodaju celu noć. Ako se žrtva ne povinuje zahtevima drekavca biće izgrebana i počupana ogromnim kandžama ovog mitskog bića. Kažu i da ga mogu videti samo oni koji su ga sanjali.

Baba Roga

U narodnim predanjima se opisuje isključivo kao zastrašujuće žensko biće u obliku pogrbljene, ružne, krezube starice nakaznog lica sa rogom na glavi (po kome je i dobila ime), koje se krije na tamnim mestima i izlazi samo noću. Prema narodnim predanjima babaroga plaši i otima nevaljalu đecu, i odvodi ih u svoj brlog.

Navi

Navi su najstrašniji zli demoni, nastali od duša mrtvorođene dece. Ovi slovenski demoni u mitologiji su oličenje smrti i kraljevstva mrtvih i navode se uvek u množini, jer se kreću u grupama. Nevidljivi, osim za osobe rođene u istom času kada i oni, vrebaju od gluvog doba noći do prvih petlova, ispuštajući dečje glasove. Na ovaj način, privlače žrtve koje najradije napadaju: decu i dojilje. Navi, kao izuzetno pokretljivi demoni, često odlaze i u domove u kojima ima porodilja, trudnica i novorođene dece; kaže se da uvek nađu način da prodru unutra, da se mogu spuštati i kroz odžak, a po ulasku guše svoje žrtve ili im piju krv. Kada ih trudnica ili porodilja čuje, odmah se onesvesti, a ponekad čak i umre.

Pored ovih najpoznatijih stvorenja iz slovenske mitologije, Srbi su verovali i u suđaje (natprirodna ženska bića koja određuju sudbinu novorođenčeta), šumske, vodene i kućne duhove, kao i u pokolu (zloduha iz podzemlja).

(Objektiv.rs)

Preporučujemo

Društvo

0 1

OVA MUŠKA IMENA SU SVE POPULARNIJA U SRBIJI: Roditelji ih daju deci iako ne znaju njihovo značenje

12. 10. 2020. u 20:24

Društvo

0 4

TREĆI TALAS ĆE BITI JOŠ TEŽI: Profesor Tiodorović izneo svoje prognoze u vezi epidemije u Srbiji

12. 10. 2020. u 19:54

Društvo

0 2

DR KON: Situacija u Beogradu se pogoršava, rešenje je u preventivnim merama

12. 10. 2020. u 18:31

Društvo

0 1

90 HRAMOVA SU BLAGO PRESTONICE: Izložba Zavoda za zaštitu spomenika kulture posvećena crkvenoj arhitekturi glavnog grada (VIDEO)

12. 10. 2020. u 17:35

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije