KORONA RAZARA BUBREGE: Dr Hrvačević objasnio šta sve korona radi ljudskom telu

Novosti online

ponedeljak, 10. 08. 2020. u 18:26

КОРОНА РАЗАРА БУБРЕГЕ: Др Хрвачевић објаснио шта све корона ради људском телу

Foto: RTS TV Printskrin

SPECIJALISTA interne medicine Rajko Hrvačević istakao je da se tokom infekcije virusom korona mogu javiti različiti oblici oštećenja bubrega /nefropatije/, a u najvećem broju slučajeva javlja se akutna bubrežna insuficijencija u osnovi koje je akutno oštećenje tubula.

Profesor doktor Hrvačević, koji je specijalista interne medicine sa supspecijalizacijom iz nefrologije, rekao je da je kovid nova zarazna bolest koja primarno uzrokuje ozbiljan akutni respiratorni sindrom koji se karakteriše intersticijskom i alveolarnom pneumonijom, ali da ovom bolešću mogu biti zahvaćeni i drugi organi kao što su bubrezi, srce, probavni trakt, krvni sudovi i nervni sistem.

- Inicijalni izveštaji su pokazivali da se akutna bubrežna slabost javlja u malom procentu /tri do devet odsto slučajeva/. Noviji izveštaji pokazuju znatno veću učestalost, prema kojima se masivna proteinurija javlja kod 34 do 63 odsto pacijenata sa kovidom dok se akutna bubrežna bolest javlja kod 27 odsto bolesnika sa kovidom i čak kod 75 odsto bolesnika koji su umrli od kovida. Prema izveštajima kineskih autora iz Vuhana, 43,9 odsto pacijenata sa kovidom imaju proteinuriju /pojačano izlučivanje belančevina mokraćom/, a 26,7 odsto ima hematuriju /prisustvo krvi u mokraći/ - pojasnio je doktor Hrvačević.

Govoreći o tome šta korona tačno radi u ljudskom telu i bubrezima posebno, on je pojasnio da se najčešće dešava akutna bubrežna slabost odnosno akutno zatajivanje bubrežne funkcije različitog stepena.

- Akutna bubrežna slabost je najčešće uzrokovana akutnom tubulskom nekrozom, ali su mogući i ređi uzroci kao što je rabdomioliza /oštećenje mišića sa oslobađanjem mioglobina u bubreg/ i mikrotromboze krvnih sudova u bubreg. Postmatranjem analize tkiva bubrega najčešće su pokazivale oštećenje proksimalnih tubula, ali i mestmične nekroze tkiva kao i infiltraciju upalnim ćelijama u okolini ovih tubula uz depozite komplementa u samim tubulima. Takođe je registrovano i oštećenje podocite - ćelija koje čine spoljni omotač glomerula - pojasnio je Hrvačević.

On je naglasio da tačan mehanizam oštećenja bubrega u kovidu ipak još nije sasvim razjašnjen, te dodao da izolovanje virusa iz urina, kao i nalaz virusnih partikli u tkivu bubrega od nekih autora ne isključuju i direktno uzročno dejstvo virusa na bubrežno oboljenje.

- Akutna bubrežna slabost najčešće se razvija unutar sedam dana od prijema u jedinicu intezivne nege odnosno od 13. do 19. dana od početka bolesti. Učestalost je različita i iznosi od 0,5 do 39 odsto pacijenata sa kovidom koji su hospitalizovani što govori u prilog različitim kriterijumima u definisanju iste - rekao je doktor Hrvačević.

Prema njegovim rečima, kod kritično bolesnih pacijenata učestalost ove komplikacije je više od 50 odsto, a 25 odsto bolesnika ima potrebu za liječenjem dijalizom.

- Akutna bubrežna slabost najčešće se dešava kod bolesnika sa teškom kliničkom slikom koji se leče u jedinicama intezivne nege. Neretko, ova komplikacija zahteva primenu lečenja dijalizom i obično se koriste kontinuirane forme dijalize. Isto tako kod nekih bolesnika od koristi može biti i hemoperfuzija - metoda vantelesnog prečišćavanja krvi tokom koje se iz organizma uklanjaju citokini i drugi medijatori upalnog stanja - pojasnio je on.

On je dodao da je patofiziologija akutne bubrežne slabosti u kovidu kompleksna i nije još sasvim dobro izučena.

- Izgleda da su u njen nastanak uključeni citokinska oluja, povezanost oštećenja plućnih alevola i bubrežnih tubula te brojni sistemski poremećaji kao što su sepsa, teške hipotenzije /pad krvnog pritiska/ odnosno stanje šoka, poremećaji kiselosti i elektrolitskog sastava krvi, oštećenja mišića te stanje multiorganske slabosti. Akutna bubrežna bolest povećava rizik od lošeg ishoda i tako je stopa mortaliteta kod ovih pacijenata duplo veća u odnosu na one koji je nemaju - naglasio je doktor Hrvačević.

On je pojasnio da citokinska oluja podrazumijeva stanje pojačane produkcije različitih citokina /medijatora upale/ koje se dešava u različitim stanjima kao što su sepsa, hemofagocitni sindrom i tokom primjene nekih vrsta terapije.

Hrvačević je naglasio da je gojaznost definitivno faktor rizika za teže forme bolesti i njen lošiji ishod, te da su uz gojaznost nerijetko pridruženi povišen pritisak i šećerna bolest i bubrežna bolest koje pogoršavaju prognozu kovida.

- Naime, gojaznost može dovesti do oštećenja bubrega na različite načine - indirektno putem oboljevanja od hipertenzije i šećerne bolesti te prisustva kamenaca u bubrezima, ali i direktno generisanjem posebne bolesti bubrega /fokalne segmentne glomeruloskleroze/ koja može dovesti do oštećenja bubrežne funkcije. Izgleda da je problem kod gojaznih i slabiji imunski odgovor te lošija ventilacija pluća - pojasnio je Hrvačević.

Prema njegovim rečima, bubrežno oboljenje, bar ono ozbiljnije, najčešće se razvija u kasnijoj fazi bolesti odnosno kod razvoja komplikacija na plućima, citokinske oluje, sepse i drugih.

- Međutim, još smo daleko od sveobuhvatnog sagledavanja bubrežne bolesti u okviru kovida i njenih eventualnih dugoročnih sekvela - dodao je on, naglasivši da bubrežni bolesnici imaju veći rizik da u slučaju infekcije ovim virusom imaju težu kliničku sliku i nepovoljni tok bolesti, odnosno veću stopu smrtnosti.

Jedan od bitnih razloga za to, kaže on, leži u činjenici da ovi bolesnici često imaju pridružene bolesti kao što su povišen krvni pritisak, dijabetes, srčana bolest i druge bolesti koje prognozu čine lošijom.

Imajući u vidu povišen rizik od teške kliničke slike i povišenu stopu smrtnosti kod pacijenata koji se liječe dijalizom ili imaju transplantiran bubreg, dodao je doktor Hrvačević, preventivne mjere su od ogromne važnosti i moraju se striktno poštovati.

- Pacijenti sa transplantiranim bubregom treba da svedu socijalne kontakte na minimum uz striktnu primenu i svih drugih prevetivnih mera /nošenje maske i druge zaštitne opreme, pranje ruku.../, a kod pojave prvih simptoma kovida treba da se odmah jave u nadležnu kovid ambulatu ili bolnicu. Svi dijalizni centri moraju implementirati i striktno primenjivati mere preventivne strategije koje uključuju edukciju osoblja i pacijenata, skrining za kovid 19 i sepraciju obolelih ili pozitivnih pacijenata, kao i striktnu primenu drugih preventivnih mera. Posebnu pažnju treba obratiti na transport pacijenata do i od dijaliznog centra i maksimalno izbegavati segregaciju pacijenata u istom vozilu - pojasnio je on.

Preventivne mjere, dodao je on, takođe uključuju uzimanje vitamina i oligominera /cinka i selena/ koje mora biti pod kontrolom ordinirajućeg lekara, imajući u vidu činjenicu da neki imunostimulansi mogu nepovoljno interferirati sa lijekovima koje pacijenti već uzimaju.

(Espreso)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

zaliv tacka net

10.08.2020. 22:30

Krecu deca u skolu, bubrezi mama baba i deda nisu bitni...jbt gde ja zivim, svesno se usred pandemije rizikuje zdravlje na hiljade ljudi kako bi se ocuvala ekonomija... spremju nove bolnice i pustaju decu u skole!