ISTORIJSKI DODATAK - BEČ JE PO SVAKU CENU ŽELEO RAT: Povodom napada Austrougarske na Srbiju pre stotinu sedam godina

Dr Mile Bjelajac

03. 08. 2021. u 17:14

TOPAO jul 1914. godine umesto mirisa leta, doneo je građanima Kraljevine Srbije miris baruta – rat koji je pokrenuo lavinu evropskog i svetskog nagomilanog nezadovoljstva koja je ubrzo potopila gotovo ceo svet.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БЕЧ ЈЕ ПО СВАКУ ЦЕНУ ЖЕЛЕО РАТ: Поводом напада Аустроугарске на Србију пре стотину седам година

Austrijski veleposlanik uručuje ultimatum Beogradu

Mesec dana nakon Sarajevskog atentata Austro-ugarska monarhja je postavila srpskoj vladi ultimatum koji je britanski ministar inostranih poslova, ser Edvard Grej, okarakterisao kao „najteži ikada upućen jednoj državi od strane druge“.

Danas se u delu novije istoriografije insistira se na tome da je srpska vlada, da je htela, mogla mnogo da učiniti za evropski mir time što bi u potpunosti prihvatila austrougarski ultimatum i da je njena „nepomirljivost” bila posledica ruske podrške.

A ŠTA bi bilo da je zvanični Beograd prihvatio bečku ucenu? Savetnik i profesor Bečkog univerziteta Fon Hold-Fernek izradio za Ministarstvo inostranih poslova Austrugarske alternativu ako Srbija ipak prihvati sve uslove Ultimatuma mi uslove: „Ako Srbija primi sve naše zahteve bez protesta, mi bismo mogli odbiti da nije u određenom roku dokazala da je izvršila one zahteve što je trebalo ispuniti ‘odmah’ ili ‘sa svom brzinom’ i o čemu je trebalo da nas ‘bez odlaganja izvesti’ kao na primer raspuštanje ‘Narodne Odbrane“. Sam ministar Berhtold je za taj slučaj imao svoj plan. On je otpravniku poslova nemačke ambasade u Beču 17. jula na direkto pitanje - Šta ako Srbija prihvati ultimatum i ne dođe do ničega?, odgovorio da će onda Austrougarska dati sebi značajnu slobodu da izabere kako će provesti svoje zahteve. Prethodno Berhtold je Stolbergu izneo stav da su zahtevi u ultimatumu neprihvatljivi za Srbiju.

Austrougarska objava rata Srbiji

Ministar inostranih poslova Austrougarske grof Bertold uputio je vladi Kraljevine Srbije, 28. jula 1914. godine, otvoreni telegram:

Kraljevskom Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu

eventualno Kragujevcu

Beč, 28. jul 1914. godine

(telegrafskim putem)

Budući da vlada Kraljevine Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu od 10/23. jula 1914. godine koju je uručio austrougarski poslanik u Beogradu, Carska i Kraljevska Vlada je prinuđena da se sama pobrine za očuvanje svojih prava i interesa i da, u tom cilju, pribegne oružanoj sili.

Prema tome, Austro-Ugarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom.

Ministar inostranih poslova Austro-Ugarske Grof Bertold

U originalnom nacrtu objave rata Srbiji od 27. jula, a koja je identična tekstu telegrama, koji se čuva u Državnom arhivu Austrije, nalazila se i (polu)rečenica koja je precrtana plavom olovkom i nije poslata u Beograd. Rečenica glasi: “, a naročito s obzirom na to da su srpske trupe već napale jedan odred Carske i Kraljevske vojske u blizini Kovina.”

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)