PLAŠILI SE KORONE, STIGLE IH DRUGE BOLESTI: Obeležen Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starima, uz osvrt na probleme sa kojima se bore

J. Ž. S.

15. 06. 2021. u 20:29

DOK je država u prošloj godini štitila starije kovid pacijente, za to vreme je mnogo više njih nego ranijih godina, umrlo zbog drugih bolesti. Podaci govore da je lane preminulo oko 10.000 ljudi više, među kojima je najviše seniora, nego ranijih godina, rekla je Nadežda Satarić iz Udruženja "Amiti - snaga prijateljstva" prilikom predstavljanja rezultata istraživanja, a povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starima.

ПЛАШИЛИ СЕ КОРОНЕ, СТИГЛЕ ИХ ДРУГЕ БОЛЕСТИ: Обележен Међународни дан борбе против насиља над старима, уз осврт на проблеме са којима се боре

Foto Shutterstock

Ona je naglasila da je stopa smrtnosti, prema zvaničnim podacima, od 2011. do 2019. bila između 14,2 do 14,8 odsto, odnosno godišnje je u proseku umiralo između 101.000 i 104.000 stanovnika. S druge strane, samo lane je preminulo 114.954 osoba, od tog broja 3.211 imalo je dijagnozu kovida, dok su ostali umrli od drugih bolesti.

- Namere države u vreme vanrednog stanja bile su najbolje, ali ipak u budućnosti ne bi trebalo donositi mere o starima bez starih. Dešavalo se i da su mnogi ljudi sa 80 godina posle kovida vraćani kući, gde nije imao ko da brine o njima, a domovi za stare nisu primali stanare. Ni pomoć u kući nije radila, što se dešava i danas da mnogi ne ulaze u svaki stan zbog korone, već pomažu samo tako što plaćaju račune - istakla je Satarićeva.

Kristina Dragišić, iz organizacije Karitas "Sv. Anastazija" u Sremskoj Mitrovici, naglašava da ne treba zaboraviti ni fizičko zlostavljanje, koje je tri puta češće u seoskim sredinama zbog njihove zatvorenosti, a najveći problem je što se ono neretko čuva kao porodična tajna.

- Naš zadatak je da osnažimo porodice i da se nasilnik iz njih odstrani. On, međutim, često ostaje kod kuće sa ovlašćenjem za penziju ili socijalnu pomoć, a stara osoba se izmešta iz kuće - kaže Dragišićeva.

Ona naglašava da je tokom pandemije veći stepen nezadovoljstva postojao u međugeneracijskim porodicama. To se dešavalo najpre, jer su mlađi ostajali bez posla, a penzija je postala jedini izvor prihoda.

Marta Sjeničić, iz Instituta društvenih nauka, naglašava da nasilje nad starima postoji godinama unazad i ne bi trebalo sav teret prebacivati na koronu:

- I nečinjenje je nasilje, a pored fizičkog i psihološkog nasilja, tu su finansijsko i materijalno, ali i zanemarivanje i povreda prava starijih osoba. Poslednje je teško uočljivo, a javlja se često i u domovima zdravlja ili centrima za socijalni rad.

Prema njenom mišljenju bilo bi dobro redefinisati Krivični zakonik i uvesti u propise nasilje nad starima kao posebnu kategoriju.

U GLAVNOM GRADU 1.065 PRIJAVA

U BEOGRADU je prošle godine prijavljeno 1.065 slučajeva nasilja nad starijim osobama, od čega se 65 odsto odnosilo na žene, a osim fizičkog i psihičkog, u toj populaciji sve češće se javlja i "finansijsko" nasilje. Ove podatke iznela je gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević, tokom manifestacije na Trgu republike, u okviru kampanje "Osvetli problem - Stop nasilju nad starijim osobama". Prema njenim rečima, cilj kampanje je podizanje svesti javnosti o prisutnosti nasilja nad starima, kao i o tome kako ga sprečiti. (S. V.)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)