PROF. DR VLADAN ĐOKIĆ ZA “NOVOSTI”: Nisam pravio dogovor sa vlašću

LJ. Begenišić

27. 05. 2021. u 11:00

NISAM bio kandidat vlasti, niti sam pravio ikakve separatne dogovore sa bivšim ministrom Mladenom Šarčevićem, kao ni sa bilo kim drugim.

ПРОФ. ДР ВЛАДАН ЂОКИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Нисам правио договор са влашћу

Foto: P. Milošević

Moja kandidatura je bila javna, kao i program koji sam predložio sa svojim timom. Svako je mogao da se opredeljuje na osnovu nekog ranijeg iskustva ili na osnovu dosta temeljnog plana koji sam kandidovao, a ne na temelju zakulisnih igara. Tako otvoreno ćemo raditi i u narednom periodu.

Ovo, za "Novosti", kaže dekan Arhitektonskog fakulteta, prof. dr Vladan Đokić, dan nakon što je izabran za novog rektora Univerziteta u Beogradu, odgovarajući na pitanje da li je u njegov izbor politika umešala prste, pa i da li je bivši ministar prosvete uticao na odluku Saveta.

- Nisam nikada bio član nijedne stranke, pa ni stranke koja je trenutno na vlasti - kaže prof. Đokić. - Mladena Šarčevića poznajem ni manje ni više nego bilo koji dekan Univerziteta u Beogradu. U vreme dok je bio ministar sarađivali smo po pitanjima koja su se ticala odnosa članica univerzitetske zajednice i ministarstva koje je on vodio. Od kada je specijalni savetnik za reformu obrazovanja i nauke, sarađivali smo po pitanjima predloga Strategije obrazovanja 2030.

* Ipak, vi ste na glasanju Senata dobili 17 glasova, a vaša protivkandidatkinja Ivanka Popović 27. Kako se taj odnos promenio na glasanju u Savetu? Rektorka Popović kaže da se nikada nije dogodilo da Savet ne potvrdi odluku Senata, te se može sumnjati da je politika presudila.

- Kada uđete u neku utakmicu onda postupate po pravilima koja su prethodno propisana. A pravila su jasna, Senat predlaže kandidate, a Savet ih bira. Znači uloga Saveta nije da potvrđuje ili ne potvrđuje odluke Senata, već da bira rektora. A članovi Saveta nisu političari, već predstavnici akademske zajednice: fakulteta, instituta, studenata i predstavnici Vlade, od kojih su velika većina univerzitetski profesori i članovi SANU.

Foto: N. Fifić

* Šta je najznačajnije u planu koji ste kandidovali?

- Sve aktivnosti UB biće usmerene ka ostvarenju tri stuba misije: obrazovanja, naučnoistraživačkog rada i unapređenja privrede i društva u celini. Ključ je jedinstvo svih članica univerziteta uz poštovanje specifičnosti. U tome treba pronaći balans. Univerzitet u Beogradu kao najznačajnija akademska instituciju u našoj zemlji i regionu predstavlja posebno atraktivnu sredinu za razvoj, unapređenje i aktuelizaciju niza profesija. U tom smislu planiran je kontinuirani nastavak na jačanju ugleda Univerziteta u Beogradu i to: privlačeći veći broj studenata, unapređujući studijske programe, osnažujući kapacitete kadrova, uvažavajući razvojna načela i oslanjajući se na razvojne pravce uspostavljene na evropskom nivou. Vizija Univerziteta u Beogradu je da ostane vodeća regionalna obrazovna i naučno-istraživačka institucija, poštovana u inostranstvu, inkubator zapošljavanja, savetnik privrede i podrška nosiocima obrazovnih politika.

* Postoje mišljenja da je univerzitet centralizovan, da su nezavisnost i autonomija pod znakom pitanja, da ima dosta uticaja sa strane... Kako ćete se sa tim boriti?

- UB se sastoji od 42 članice koje svaka na svoj način doprinose ugledu i afirmaciji Univerziteta u celini. Univerzitet je heterogena struktura i njegova snaga leži baš u tim različitostima članica. Ključ za strateško pozicioniranje Univerziteta u Beogradu jeste jedinstvo uz poštovanje specifičnosti.

* Jedno od najspornijih pitanja je odnos sa Bogoslovskim fakultetom. Kamen spoticanja je institut blagoslova, predložen i u zakonu, za koji neki dekani smatraju da narušava autonomiju univerziteta. Kakav je vaš stav?

- Pravoslavni bogoslovski fakultet poseduje određene specifičnosti po kojima se razlikuje od ostalih članica UB. Univerzitet se do sada nije najbolje snašao u ograničavanju, odnosno afirmisanju specifičnosti pojedinih članica, pa se taj problem proširio i prešao na teren države koja menja zakonske odredbe da bi ga rešila. Pitanje Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta ne može biti sušta suprotnost onome što važi za Univerzitet, ali određena doza autonomije treba da postoji. Potrebno je napraviti balans između zajedništva i specifičnosti, a u tome mogu da pomognu jedino dobronamerni i iskreni razgovori za koje ću se zalagati. n

Foto: Printscreen

MENADŽER ZAKONSKA OBAVEZA

* Među vašim ciljevima je i uvođenje univerzitetskog menadžera. Šta bi bila njegova zaduženja?

- Radi unapređenja organizacije rada potrebno je aktivirati pozicije koje bi mogle tome da doprinesu. Jedna od njih je i menadžer Univerziteta, koji bi mogao da doprinese organizacionim aktivnostima unutar samog Univerziteta, ali i u odnosu prema drugim institucijama. Uostalom, pozicija menadžera Univerziteta je i zakonska obaveza.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)