Beogradske priče: Prva noćna svetlost u varoši

Nekada je bila vest da je ispred novoizgrađene zgrade Železničke stanice, koja je napravljena 1884. godine, postavljena "rasveta" kada su duž početka Nemanjine ulice bili postavljeni drveni direci na koje su pokačeni fenjeri.

O tome piše list "Vreme" 1933. godine i podseća na davnu prošlost, koja je za tadašnje čitaoce bila veoma daleko. Novinari pišu kako je u prvoj polovini 19. veka "noćno osvetljenje Beograda dugo bilo prazna reč". A "pomrčina je bila gusta kao testo".

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Hekatino "lutanje" ispod grada

- Nova godina 1855. bila je značajna i za beogradsko noćno osvetljenje ulica, jer se tek tada u Beogradskoj opštini počelo ozbiljno da misli - na fenjere. A tek je teško došlo do upotrebe elektrike koja je došla mnogo kasnije na jedan Uskrs...

"Mislilo se zrelo, i posle podužeg vremena bilo je poručeno u Beču 60 fenjera. Poručeni fenjeri stigli su u maju 1857. godine. Fenjeri nisu bili onoliko lepi za oko koliko su se pokazali praktični za upotrebu".

Nije to bila cela muka. Kako nastavljaju tadašnji analitičari, "dolaskom fenjera iz Beča nije rešeno pitanje beogradskog osvetljenja. Trebalo je, najpre, skovati gvožđe tu, u mestu, u Beogradu koje će svezati bečki fenjer za naš domaći drveni direk. Fenjer nije bio postavljen odozgo na direk, već je učvršćen bočno sa dva gvozdena nosača (jedan horizontalni i drugi koso), kojima je dodan i mali gvozdeni ukras...".

- Polovinom avgusta fenjeri su ponameštani na dotičnim mestima - beleži dalje ondašnja štampa.- Nije to išlo napamet i slučajno - sva dotična mesta odredila je naročita komisija.

"Srpske novine" u avgustu iste godine beleže stav jednog urednika ili novinara, koji opisuje grad posle postavljanja prvih fenjera.

- U prvi mah ja sam zebao da ovaj mali broj fenjera neće ništa učiniti ni cilj podpomoći moći. Sada pak vidim, naprotiv, i u veliko da je pomoženo. Znamo da kafedžije i mehandžije moraju takođe imati fenjere i sami ji izdržavati, tako da pri nameštanju ovih opštinskih fenjera imalo se obzira i na te fenjere, i ovi obštinski tako su razređeni da su najglavnije ulice svuda zauzeli...

Nije time ceo posao bio okončan. Naprotiv. Sada je trebalo naći nekog ko će uredno održavati fenjere i paliti ih u dogovoreno vreme. A taj posao nije bio jednostavan ni naivan. Najzad, novinari podsećaju na starinske pištolje.

- Išlo se, dabome, tehnikom starih kremenjaka pištolja, što često upali tek u devetom škljocanju. Ovoga meseca avgusta Beograd je ostao noću u crnom mraku jer se još nekako pregovaralo o tome kome će se predati izdržavanje i paljenje fenjera.

Bilo je nekoliko kandidata. "Srpske novine" ocenile su fabrikanta olaja iz Bečkereka (današnjeg Zrenjanina), kao najozbiljnijeg vrhovnog fenjerdžiju. Za njega su govorili da je već bio veoma uspešan u paljenju fenjera u Bečkereku i Pančevu, "pa neka sada pali i kod nas!".

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Sećanje na početke Novog Beograda

CENOVNIK

Uredni hroničari onog doba beleže i cenu po kojoj su prvi fenjeri bili plaćeni.

- Svaki fenjer stajao j 17 forinata i 15 srebrnih krajcara - stoji u tekstu lista "Vreme".- Prema oceni u Beogradskoj opštini, koja je primljena bez korekture i u ondašnjoj javnosti, cena nije bila preterana.