UPOREDO dok niže devetke i desetke u indeksu, buduća pravnica Teodora Lukić (21) na porodičnom imanju u Rušnju uzgaja koze. Po njenom savetu deda Slobodan i otac Nebojša registrovali su porodično gazdinstvo, nabavili 20 umatičenih alpina i učlanili se u Zadrugu "Rušanj - Rušanj". Osim od prodaje jarića i kozjeg mleka, Lukići zarađuju i od domaćih kozjih proizvoda, među kojima imaju i nekoliko vrsta sira i kačkavalja.

Priznaju Lukići da bez bake Miline, koja je majstor da napravi kozje "poslastice", ali i deke Slobodana, koji je u ovom biznisu pastir, ne bi sve funkcionisalo kao podmazano. Troje najmlađih Lukića, Anja, Strahinja i Teodora još se školuju, Nebojša radi pri Vojnoj akademiji.

- Odmalena sam rasla uz životinje, pa mi bavljenje stočarstvom ne predstavlja nikakav problem. Čak mi smeta kada gledam kako moji vršnjaci jedva čekaju da pobegnu sa sela, a njive širom Srbije stoje zaparložene - kaže Teodora. - Već decenijama uzgajamo koze, ali sada prvi put ove alpske lepotice sa pedigreom. Dobili smo subvenciju države, koja nam je pomogla da oformimo stado i započnemo posao.

U ZADRUZI JOŠ 12 PČELARA ZEMLjORADNIČKA zadruga "Rušanj-Rušanj" je osnovana pre dve godine, a u njenom sklopu su, osim kozara, 12 pčelara i tri ratara. Po rečima Dragića Anđelića, koji ima 50 košnica, pčelarstvo može da bude izuzetno profitabilno. Kako kaže, kod dobrog pčelara, dobro društvo, ili košnica, u kojoj radi oko 60.000 pčela, može sa tri paše da proizvede 75 kilograma meda. A da bi se pokrenuo posao, potrebno je oko 6.000 evra.

PROČITAJTE JOŠ - Zadruge bi mogle da sačuvaju selo

Teodorino stado je mlado. Najstarija koza ima sedam godina, a većina su dvogodišnjakinje. Svakog dana, tokom sedam meseci godišnje, Lukići imaju prinos od 80 litara kozjeg mleka. Dok litar mleka prodaju po ceni od 180 dinara, kilogram sira je 600, a kačkavalja 1.200 dinara. Jarići pak koštaju 50 evra, a umatičeni i 150 evra. Kako Teodora kaže, potrebno je 10 koza da se oformi stado, a cena umatičene koze je, 250 do 300 evra. Sa druge strane, posle početnog uloga, ako koze ima ko da čuva, one nisu veliki trošak. Ispaša je glavni i najzdraviji obrok, a dodatak su žitarice.

- Odnedavno smo ušli u našu lokalnu zadrugu, jer smatramo da je udruživanje izuzetno važno i jedini način da se organizovano plasira proizvod - priča ova devojka. - Naša zadruga će se tek širiti, verovatno ćemo okupiti još kozara. Zasada su članovi većinom pčelari. Ali, sve nas vezuje ista ljubav prema zemlji i životinjama.

Teodorina desna ruka deda Slobodan