U POSLEDNjIH šest meseci, stambene zajednice širom prestonice nisu pokazale veliko interesovanje za obnovu oronulih fasada. Iako je sređivanje spoljnih zidova na značajnom broju stambenih objekata preko potrebno, sklopljeno je svega deset ugovora sa "Gradskim stambenim", od 600 upućenih ponuda. Umesto toga, stanari se sve češće odlučuju da zidove obnove samo oko svojih prozora.

Objekat u Ulici cara Uroša 12 jedan je od primera kako susedi o svom trošku uređuju delove fasada. Komad spoljnog zida u prizemlju, bode oči na staroj zgradi na Dorćolu. A komšijska nesloga u obnovi fasade može se videti i na Karaburmi, na Mirijevskom bulevaru.

- Kada su susedi obnavljali jedan deo zgrade, komšija se pobunio, i umesto da pristane da se postavi jedna skela i uredi ceo zid, što bi jeftinije koštalo, on je odlučio naknadno da sredi deo oko svojih prozora. Sada je naša zgrada upadljiva, ali, nažalost, ne po lepoti - rekao nam je jedan od stanara u Mirijevskom bulevaru.

Kako su nam rekli u JP "Gradsko stambeno", ovo preduzeće zaduženo za održavanje prestoničkih višespratnica ne izvodi parcijalne sanacije fasada, u smislu rekonstrukcije. Kako bi stambene zajednice naveli da se lakše odluče za kompletnu sanaciju, što zarad bezbednosti, tako i zbog estetike zgrade u kojoj žive, ponuđena je otplata radova na pet godina, ali ni to nije dovoljno da bi zajednica "uletela" u takav trošak.

- Odziv je značajno manji od željenog, iako smo omogućili otplatu na do 60 mesečnih rata, što je najpovoljniji sistem plaćanja u Srbiji, pa i šire - kaže Igor Ćurčić iz "Gradskog stambenog". - U poslednjih pola godine zaključeno je deset ugovora, dok smo uputili oko 600 ponuda.

Prema Ćurčićevim rečima, cena obnavljanja fasade je relativna. Ona zavisi od mnogo faktora, kao što su spratnost, materijal fasade, stepen njene oštećenosti, stolarija, broj i veličina eventualnih ornamenata koji zahtevaju posebne konzervatorske metode. Važno je i da li je fasada pod zaštitom nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer u tom slučaju za nju važe posebni tehnički uslovi.

OPASNOST

KAKO kaže Igor Ćurčić, čak i kada su radnici angažovani samo na jednom delu spoljnjog zida, reč je o uklanjanju delova koji su skloni padu, malterisanju i fugovanju. Takve aktivnosti imaju za cilj da otklone trenutnu opasnost po stanare i prolaznike, ili da spreče prodor vode saniranjem manjih oštećenja.