PROJEKAT gondole ni na koji način ne ugrožava ambijentalnu celinu Beogradske tvrđave, a priče koje se ovih dana potežu u javnosti o rušenju Kalemegdana su neistinite. Bedem koji se ruši za gradnju nije deo istorijskog jezgra, već je sagrađen šezdesetih. Mesto sa koga puca pogled na Novi Beograd biće prošireno, a omiljeni vidkovac Beograđana neće nestati. Ovako, za "Novosti", na optužbe povodom gradnje žičare koja će spajati Kalemegdan i Ušće, odgovara novopostavljeni gradski urbanista Marko Stojčić.

Pročitajte još - Na Folićevo mesto dolazi Stojčić

Pri projektovanju gondole najviše se vodilo računa o mestu gde će biti postavljena, kako se ne bi naružio pogled sa Kalemegdana.

- Okno u koje ulazi kabina gondole je spušteno ispod kote ulaza u Kalemgdan, što neće ugroziti vizuru s Kalemegdana na Novi Beograd - objašnjava Stojčić. - Čak će i plato biti proširen u odnosu na postojeći. Nije tačno da rušimo tvrđavu, jer mesto predviđeno za početnu stanicu nije deo njenog bedema već potporni zid sagrađen šezdesetih godina od kamenja koje tu ne pripada. On nema nikakvu istorijsku i kulturnu vrednost. Tu je kraj i početak priče, i svakako ko želi može u istinitost ovoga da se uveri uvidom u arhivu.

Pročitajte još - Gondola seče stabla i ruši po Kalemegdanu

Na kritike kolega da nisu imali uvid u plan izgradnje žičare, Stojčić ističe da je u projekat uključeno više od 100 stručanjaka iz različitih oblasti. Dodaje i da je plan bio na javnom uvidu više od mesec dana, a da jedino što može da im se zameri je to što je predstavljan u fazama.

- Više od 100 stručnjaka je uključeno u ovaj projekat, koji svako iz svog domena daje sugestije - navodi gradski urbanista. - Od onih koji se bave zaštitom graditeljskog nasleđa, spomenika kulture, zaštitom prirode i životne sredine, kao i statikom. Veliki broj njih jesu članovi društava arhitekata Srbije i Beograda. Javnost je imala priliku da podnese stručne primedbe i da vidi šta se planira ovim rešenjem. Međutim, većina njih odnosila se na ekonomsku opravdanost projekta, a ne na zaštitu Kalemegdana.

Marko Stojčić Foto N. Skenderija


Maketa žičare

Ukoliko prilikom gradnje budu nađene arheološke iskopine, radovi će biti obustavljeni, napominje Stojčić. Kako kaže, u tom slučaju, projekat će biti zaustavljen dok se ne vidi šta je pronađeno i kolika je vrednost pronađenih ostataka.

EKO-PREVOZ PREKO REKE

SMATRAM da ekonomska isplativost izgradnje žičare nije prioritet, već to što će biti potpuno ekološko prevozno sredstvo. Građani će s jednog kraja grada na drugi moći da stignu za četiri minuta, odnosno, da sa Kalemegdana stignu do najveće oaze prirode, budućeg parka na Ušću, koji će biti napravljen po ugledu na Central park.

SEČA PO PLANU

REAGUJUĆI na negodovanja građana zbog seče stabala, Stojčić kaže da građani ne vode računa o kvalitetu drveća i o tome da li je ono skorije posađeno ili je tu odavno.

- Stručnjaci iz šumarske struke uradili su projekat procene starosti i vrednosti svakog od stabala koje je posečeno, i gledali su šta sme da se seče, a šta ne sme. Posadili smo više stabala nego što smo posekli - kaže Stojčić.