Beogradske priče: Petlja „Mostar” i njeno rađanje

DECEMBRA 1970. godine puštena je u saobraćaj Mostarska petlja, jedno od obeležja današnjeg Beograda i nezaobilazna raskrsnica u više nivoa bez koje bi današnji stanovnici prestonice "uronili" u još gore gužve nego što ih sada svakodnevno sačekuju.

U vreme kada je napravljena, ova petlja je bila najavljivana kao sastavni deo auto-puta kroz Beograd, čiji neizostavni deo je bio i most Gazela.

Beograđani su četiri godine gledali narastanje ovog nesvakidašanjeg kompleksa. Trasa autoputa probijala se ocrtavajući nove delove Novog Beograda koji je bio u nastajanju. Ovaj deo bio je vodoplavan i podzemne vode činile su velike prepreke tokom njegove izgradnje.

Naši građevinski stručnjaci su i tada ušli u istoriju kao eksperti koji su savršeno rešili ovaj problem.

Gazela je bila "odskočna daska" u budućnost, a "Beogradske priče" su svojevremeno pisale o njenoj izgradnji. Ovog puta namerno više prostora ostavljamo samoj Mostarskoj petlji.

"Šezdesete"

FOTOGRAFIJE koje objavljuju "Beogradske priče", a koje ocrtavaju ovaj period dobili smo od Darka Ćirića, muzejskog savetnika Muzeja grada Beograda, koji je svojevremeno uradio sjajnu knjigu pod nazivom "Šezdesete".

Tokom prikupljanja građe za ovo delo Ćirić je dobio više hiljada snimaka iz doba nastajanja ovih kapitalnih objekata u gradu. Kako nam je rekao, ceo taj materijal sada je muzeološki obrađen i čuva se u ovoj uglednoj instituciji.

Podsećamo, Mostarsku petlju projektovali su arhitekta Brana Jovin i građevinski inženjer Jovan Katanić.

Kako nas je podsetio arhitekta mr Goran Anđelković, da bi bile fundirane sve armiranobetonske konstrukcije na ovoj podlozi, bilo je neophodno ugraditi oko 40 kilometara šipova.

- Ogromna raskrsnica rešena je na površini od samo šest hektara - podseća Anđelković. - Najzad, arhitekta Jovin je ceo problem razrešio u četiri nivoa sa čak 24 priključne veze.

Prilikom svečanog otvaranja 4. decembra 1970. godine najvažniji gost bio je Josip Broz Tito, koji je na svečanost došao u pratnji supruge Jovanke i ondašnjeg političkog vrha. Iako je svečanost prvobitno trebalo da bude upriličena za 29. novembar, tada neprikosnoveni praznik - Dan SFRJ, ceremonija je ipak morala da bude odložena nekoliko dana.

Gradonačelnik Beograda tada je bio Branko Pešić, za kojeg poznavaoci kažu da je bio najupečatljiviji čovek na toj poziciji kojeg ovaj grad pamti. Najzad, u doba njegovog mandata glavni grad je doživeo najviše pozitivnih, vidljivih promena.

Ukratko, ceo posao mobilisao je ogroman broj stručnjaka i radnika na terenu, kao i svu tehnologiju kojom smo u to doba raspolagali.

Bez kompjutera

IZVOĐENjE Mostarske petlje graditeljski je bio sasvim drugačiji poduhvat nego danas. O tome govori i hroničar starog Beograda, ali i inženjer građevinske struke Miroslav Ranković. On kaže da je ovo bio sasvim primeren poduhvat u inženjerskom smislu.

- Tadašnja preduzeća raspolagala su veoma stručnim kadrom svih nivoa obrazovanja - podseća Ranković. - Podsećam, to je bilo vreme u kojem kompjuter nije postojao. Pa ipak, oni su planirali, proračunavali, izvodili i sve završili - na vreme.

Bilo je to doba u kojem su inženjerska veština i normativi određivali vreme za izvođenje projekta, a ne kao danas - nestrpljivi investitori.

- Ako pažljivije pogledate fotografije, vidite kako su oplate betonskih ploča napravljene od drveta - skreće nam pažnju Ranković. - Oplata je postavljena na čelične teške i cevaste skele koje su nosile odlivak sve do potpunog očvršćavanja betona. Čitavu petlju napravili su domaći građevinari, od našeg materijala, bez ijednog stranca i sa skromnom mehanizacijom.

Nakon završetka petlje, mnogi radnici i inženjeri nastavili su posao na brojnim projektima i gradilištima širom sveta. U to vreme mnoga naša građevinska preduzeća bila su konkurentna u svetskim okvirima.

Naš sagovornik nam posebno skreće pažnju na to da nikako ne treba zaboraviti na geometre čija uloga je bila ogromna. Oni su savršeno precizno pozicionirali svaki element. Takođe, ukazuje i na perfektno odrađeno fundiranje šipovima, u vreme dok je gradilište kvasila Mokroluška reka.

- Najbolji pokazatelj kvaliteta izgradnje Mostarske petlje je više od 40 godina eksploatacije - skreće pažnju Ranković. - Tokom nekoliko decenija petlja je trpela opterećenje koje je bilo višestruko veće od planiranog. A za sve to vreme urađena je samo jedna rekonstrukcija. To već liči na rubriku "Verovali ili ne".

Bara Venecija

AMBIJENT tadašnjeg Beograda govori da se iz Miloševe ulice drugačije išlo ka Mostaru, a da je izgradnja ove petlje izuzetno olakšala saobraćaj. Takođe, zgrada predratne Državne štamparije, a posleratni BIGZ bio je veoma važno privredno uporište onog doba, i bilo je veoma bitno da do njega dosežu važne saobraćajnice.

Današnji izgled tog zdanja ni blizu ne pokazuje vrhunski sjaj koji mu je dodelio izuzetni arhitekta Dragiša Brašovan.

Dolinom kojom danas nastavlja auto-put, onim delom koji danas zovemo Bulevar Franše d'Eperea, nekada je tekla Mokroluška reka, čije ušće u Savu je bilo tačno ispod današnje petlje. Istina, ta rečica i danas postoji, ali je kaptirana ispod auto-puta i teče kroz veliki armiranobetonski kolektor. Morala je "da se izmakne" pred graditeljima auto-puta.

Ushit Beograđana koji su bili svedoci otvaranja ovog celog kompleksa bio je tim veći što su mnogi pamtili ambijent na kojem je ponikla Mostarska petlja.

Naviše, prema Hitnoj pomoći nekada se nalazila Jatagan mala, veliko bespravno naselje koje je na tom prostoru poniklo još pre Drugog svetskog rata, a od petlje prema Železničkoj stanici nekada je bila neugledna Bara Venecija.

Sa druge strane, stanovnici neuglednih kućica iz Prokopa sa nevericom su gledali nastajanje ovog modernog čuda.

Sve to, kao i sećanja na ovaj prostor, nestalo je podizanjem ogromne raskrsnice u nekoliko nivoa.

Tako se sedamdesetih godina rađao jedan drugačiji, moderan Beograd.

VODOTORANj

PORED same Gazele, i danas stoji vodotoranj koji je nekada opsluživao parne lokomotive na manevarskim prostorima oko Železničke stanice.

Mnogi misle da je ova građevina nekakav sastavni deo instalacija koje imaju veze sa saobraćajem na mostu, ali oni nemaju dodirnih tačaka, osim što su umešni graditelji uspeli da "udenu" Gazelu tako da sačuvaju i ovu staru železničku građevinu.

Vodotoranj spada u objekte pod zaštitom države.

"LEJLAND"

AUTOBUSKA linija koja je prolazila pored gradilišta bila je sačinjena od vozila marke "lejland", koja dobro pamte stariji Beograđani.

Danas su sačuvani kao deo dekora različitih filmova iz šezdesetih i sedamdesetih godina.