I tate su dobre mame

SAMOHRANIH majki ima tri i po puta više nego očeva, ali su sve češći primeri da se nakon razvoda tate same brinu o svojoj deci. U glavnom gradu tako u ovom trenutku ima 20.798 porodica u kojoj je muška glava i otac i majka.
To se ipak, nekim očevima ne čini kao dovoljan dokaz ravnoravnosti pa nije retko čuti da su stručnjaci i dalje naklonjeniji majkama čak i kada za to nema osnova.
- Godinama se borim sa diskriminacijom koja vlada u centrima za socijalni rad - priča nam Goran Novaković iz Višnjičke banje, otac dva sina, koja su nakon razvoda dodeljena majci. - Objasnili su mi da to što ja imam stan od 160 kvadrata, odlično zarađujem, a sinovi žele da žive kod mene nisu presudni razlozi zbog kojih bi mi dali starateljstvo. Socijalni radnici na Paliluli su mi doslovno rekli da majka uvek ima prednost jer su bitni pažnja, toplina, briga... Tako je stariji sin ostao kod majke, a mlađi, koji ima 13 godina stanuje kod mene već godinu i po dana. On neće ni da čuje da se preseli i ja se od tada borim da on ostane kod mene.
Kome će mališani pripasti nakon razvoda zaposleni u centrima za socijalni rad odlučuju rukovodeći se uzrastom deteta i njegovom odlukom kod koga želi da stanuje, kako i kapacitetima roditelja, objasnili su nam u Centru za socijalni rad na Vračaru.
- Priznajem da postoje neujednačeni kriterijumi. I mi se ponekad zbunimo kada pročitamo predloge naših kolega, ali se uglavnom smatra prirodnim da dete do sedam godina bude sa majkom. Tako je utvrdila nauka, a ne mi sami - objašnjava Milenija Radosavljević, koordinator tima za zaštitu dece iz porodica sa poremećenim odnosima. - U tom uzrastu, pre nego dete krene u školu, prioritet se daje razvojnim potrebama deteta, a majka je nekako angažovanija. Kod adolescenta prednost se daje onom roditelju za koje se dete odluči, mada i tu treba biti obazriv. Roditelji znaju da nagovaraju dete i da mu usađuju negativne stavove o onom drugom. Zato smo mi uvek oprezni kod takvih izjava.
Stariji dečaci se uglavnom opredeljuju za život sa tatama. Zaposlenima u centru za socijalni rad je to potpuno razumljivo budući da se sinovi identifikuju sa očevima.


KRIZA
NEPOTPUNE porodice sve su češće u Beogradu, pa tako u svakoj petoj porodici deca žive samo sa jednim roditeljem. U svim opštinama uvećan je i broj razvoda, a u Beogradu se beleži porast vanbračnih zajednica i vanbračne dece. Posebno zabrinjava i podatak da je svaka četvrta beogradska porodica bez dece.