ARHEOLOZI ODGONETALI TAJNE RIMSKOG GRADA: Završena istraživanja Akvesa u Prahovu kod Negotina

Suzana M.Jovanović

30. 10. 2021. u 15:28

U Prahovu kod Negotina završena su istraživanja bedema rimskog grada Akvesa. Ranije kampanje bile su usmerene na nekropole u okolini, a sada je negotinski Muzej Krajine u saradnji sa niškim Zavodom za zaštitu spomenika kulture Niš radio na ostacima samog Akvesa.

АРХЕОЛОЗИ ОДГОНЕТАЛИ ТАЈНЕ РИМСКОГ ГРАДА: Завршена истраживања  Аквеса у Прахову код Неготина

Foto: Muzej Krajine

Stari rimski grad, Akves, na čijim je temeljima niklo sadašnje selo Prahovo, u vreme svog najvećeg prosperiteta, krajem drugog i početkom trećeg veka, imao je 20.000 i više stanovnika.  Nije to bilo, vele arheolozi, koji su ove jeseni prvi put radili na iskopavanjima na bedemu Akvesa, bila tek neka fortifikacija, uobičajena na prostoru Limesa,  rimske dunavske utvrđene granice već čitav jedan kompleks sa vojnim utvrđenjem, civilnim naseljem, nekropolama, pristaništem.

- Za antički lokalitet Akves znamo iz novela cara Justinijana gde on u broju devet govori o gradu sa ogromnim brojem stanovnika. Kasnije u nekim drugim izvorima srećemo da je to bio jedan distrikt sa preko 37 utvrđenja oko njega, tako da o Prahovu zaista ima puno tih pisanih izvora koji govore o njegovom značaju – kaže  Gordan Janjić, rukovodilac projekta, arheolog – muzejski savetnik Muzeja Krajine u Negotinu.

Na prostoru nekadašnjeg Akvesa i ranije su sprovođena istraživanja ali uglavnom nekropola u okolini samog grada. Ove jeseni, ističe Gordan Janjić, u saradnji sa konsultantom projekta arheologom Aleksandrom Aleksićem, konzervatorom-istraživačem savetnikom, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, ekipa je bila fokusirana na bedem, dužine 45 metara kojim je, smatraju arheolozi, bio okružen i zaštićen Akves.

Foto: Muzej Krajine

 
 

Ostaci Akvesa, dela njegovog južnog bedema, nažalost, danas se mogu videti jedino na delu Decebalumske ulice u Prahovu. To su, veli Janjić i jedini poznati ostaci jednog od najznačajnjih kasnoantičkih gradova na Dunavu.

-Prvi put da se radio bedem samoga grada i odmah se pokazalo da imamo fantastičnu stvar. Sama arhitektura je potpuno unikatna, na ovom prostoru je nema, imamo te kamene kasete sa trpancem od kamena, imamo vertikalne ploče kojima je bio obložen bedem sa spoljne strane. Jedina analogija koju sam ja uspeo  da pronađem jeste Afrodizijus, grad u Anadoliji, u Maloj Aziji. Nalazi koji su se desili su takođe fantastični, izuzetni, pokazuju nam tu kasnu antiku, druga polovina trećeg, pa čak i četvrti, peti, šesti vek i da smo na pravom putu. Dokazali smo da je to  bedem grada, da nije utvrđenje i dokazali smo da je to izuzetno arhitektonski rešeno, što znači da je jako puno ulagano – dodaje Janjić.

Foto: Muzej Krajine

 

Limes je na ovim prostorima igrao važnu ulogu na ovom lokalitetu. To pokazuju i brojni nalazi sa ranijih istraživanja okoline Akvesa koji se čuvaju u zbirkama Muzeja Krajine, a posebno se ističu raskošni komadi zlatnog nakita.  Ovogodišnja istraživanja samog bedema finansijski su podržali Ministarstvo kulture i informisanja i Opština Negotin.

- Cilj projekta izvođenja arheoloških istraživanja jeste izrada tehničke dokumentacije postojećeg stanja za potrebe pravne i fizičke zaštite arheološkog nasleđa. U okviru arheoloških istraživanja obavljeno je i čišćenje terena od rastinja. predstavljaju prvi korak u postupku sprovođenja konzervatorsko restauratorskih aktivnosti na ovom nepokretnom kulturnom dobru. Bez sprovedenih arheoloških istraživanja nije moguće izraditi projekat konzervatorsko restauratorskih radova– kaže Gordan Janjić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)