PRVO SAM SRBIN, PA SAM FUDBALER! Kako su naši sportisti legendarnim izjavama probili blokadu u zapadnim medijima (ISPRAVKA)

Momčilo POPOVIĆ

24. 03. 2022. u 14:42

NA DANAŠNJI dan, pre 23 godine, 24. marta 1999. počeo je pravi počelo je bombardovanje male SR Jugoslavije i pravi pakao na zemlji.

ПРВО САМ СРБИН, ПА САМ ФУДБАЛЕР! Како су наши спортисти легендарним изјавама пробили блокаду у западним медијима (ИСПРАВКА)

FOTO: Arhiva novosti

Teroristički napad koji je trajao 78 dana odneo je živote 2.500 ljudi, među njima i 79 dece. Ranjeno je 12.500 ljudi. Uništeno je 25.000 objekata, 1.065 kilometara puteva i pruga, 14 aerodroma i 39 bolnica i domova zdravlja.

Odnoseći se prema međunarodnom pravu kao da ne postoji, rešeni da Srbiji otmu Kosovo, jezikom gole sile i propagandnih laži koji su Srbe kao žrtve albanskog terora pretvorili u agresore, SAD i njeni poslušnici su poginule koje su oni ubili nazvali najciničnijim mogućim izrazom ubica - kolateralnom štetom.

Svet je uglavnom nemo gledao, Savet bezbednosti i Ujedinjene nacije nemoćni da spreče brutalnu jednostranu agresiju na suverenu zemlju, na kraju 20. veka. Nikada i niko iz NATO-a, do danas nije optužen za ratni zločin, o nekakvim sankcijama za SAD, naravno, nije bilo reči. Kao, uostalom, i u svim dosadašnjim slučajevima krvavih ratnih pohoda SAD i NATO-a radi uspostavljanja svetskog poretka onakvim kakvim su ga zamislile arhitekte iz Vašingtona i oni koji im se klanjaju.

Ovaj tekst je prilog sećanju iz ugla našeg sporta i sportista, koji su bili među najglasnijima u osudi agresije. Kao i na vojnom aspektu, tako je SR Jugoslavija bila propagandno i informativno inferiorna, pa su vapaji za pravdom mogli da se čuju samo od onih koji su već bili negde rasuti u svetu.

Gorana Raičevića ubili Albanci

Atletičar Goran Raičević poginuo je na Kosovu na Đurđevdan, 6. maja 1999.

FOTO: Arhiva novosti

Pozivu se odazvao 8. aprila, iako nije na to bio obavezan, s obzirom na to da je imao status vrhunskog sportiste. Rat ga je zatekao u pripremama za maraton u Grčkoj. Po rasporedu je bio kurir u Trećem bataljonu Prištinskog korpusa. Stradao je u zasedi u selu Kačikol u napadu na kamion Vojske Jugoslavije, hicem iz snajpera. Ostavio je iza sebe suprugu Jelenu i blizance Katarinu i Nikolu.

FOTO: Arhiva novosti

Sahranjen je u rodnom selu Strojincima, a u parku kod stadiona Partizana podignut mu je spomenik.

Fudbalsku reprezentaciju bombardovanje je zateklo na Paliću. Plavi su se baš 24. marta okupili i počeli pripreme za prvi susret sa Hrvatskom posle raspada SFRJ - to je bio meč zakazan za 27. mart 1999. u okviru kvalifikacija za EP 2000. godine u Belgiji i Holandiji. Odmah je bilo jasno da od utakmice nema ništa.

Stojković, Mihajlović, Dejan Stanković, Milošević, Đukić, Komljenović, Jokanović i Đorđević otišli su iz Subotice za Budimpeštu. Savićević je džipom, koji je dovezla supruga Dragana Stojkovića, do Beograda odvezao Saveljića i Zorana Mirkovića.

- Kada se sve ovo dešava, ko još da razmišlja o fudbalu. Ništa više nije važno sem Kosova - poručio je Dragan Stojković.

FOTO: Arhiva novosti

Utakmica sa Hrvatskom je odložena za 18. avgust. Na "Marakani" je bilo 0:0 (uz čuveni nestanak struje), obe ekipe su imale svoje šanse i pogođene okvire gola. U čuvenom revanšu 9. oktobra na "Maksimiru" bilo je 2:2, kada je tim Vujadina Boškova sa deset igrača izborio remi zbog koga je zavladala najveća tišina koja se ikada "čula" u prisustvu 50.000 ljudi. Taj bod je značio i plasman Jugoslavije na EP i eliminaciju Hrvatske.

FOTO: Arhiva novosti

Samo četiri dana pre bombardovanja, 20. marta, odigran je 112. večiti derbi u kome pred oko 40.000 gledalaca na "Marakani" nije bilo pobednika - 2:2. Sledeće, 25. kolo, koje je trebalo da se odigra 3. aprila - nikada nije odigrano. Odlukom FSJ od 14. maja priznato je stanje na tabeli posle 24. kola, što je značilo da je Partizan bio šampion sezone 1998-1999.

FOTO: Arhiva novosti

 

Sličan princip primenjen je i u košarci. Priznat je plasman posle 22 kola, odnosno odigranog ligaškog dela. Nije bilo plej-ofa. Šampion je postala Budućnost sa skorom 20-2, druga je bila Crvena zvezda (19-3), a treći Partizan (16-6).

Podsećanja radi, evo rostera Budućnosti iz te sezone:

Vlado Šćepanović, Gavrilo Pajović, Dejan Radonjić, Dragan Vukčević, Đuro Ostojić, Saša Radunović, Goran Bošković, Dragan Ćeranić, Nikola Bulatović, Željko Topalović.

CRVENA ZVEZDA:

Dragoljub Vidačić, Luka Pavićević, Igor Rakočević, Zlatko Bolić, Stevan Peković, Milutin Aleksić, Oliver Popović, Jovo Stanojević, Milenko Topić, Nikola Jestratijević, Vladimir Tica, Vladimir Radmanović.

PARTIZAN:

Vladimir Đokić, Dragan Lukovski, Haris Brkić, Aleksandar Čubrilo, Marko Peković, Zoran Stevanović, Aleksandar Gilić, Vladimir Vidačić, Dejan Tomašević, Ratko Varda.

Saša Ćurčić ostaće upamćen po tome što posle napada NATO nije više hteo da igra za Kristal palas.

FOTO: Arhiva novosti

 

Demonstrirao je noseći transparent na stadionu i ispred kuće premijera Blera.

Tvrdio je kasnije da ga je to koštalo produženja ugovora, odnosno sume od oko 2,5 miliona funti.

Odbojkaška reprezentacija, koja je u to vreme bila vicešampion sveta - izbačena je iz Svetske lige! Potpredsednik FIVB Franc Šmid obavestio je OSJ o odluci donesenoj u Lozani, sa utešnom porukom "da nismo kažnjeni". Naš predlog da igramo u Atini je glatko odbijen. Istovremeno su eliminisane i naše sudije, dr Vladimir Ćuk i Dejan Jovanović!

FOTO: Arhiva novosti

Poručeno nam je da su Francuzi i Holanđani odlučili da više ne izdaju vize za jugoslovenske građane.

Dragan Stojković je dva dana putovao od Jugoslavije do Japana u povratku sa Palića. Po dolasku u Tokijo odmah je održao konferenciju za štampu na aerodromu.

- Kosmet je srpski i uvek će ostati srpski! Ukoliko žele da nam ga uzmu, moraće samo silom, ali i da pobiju i poslednjeg Srbina na svetu. To što radi Klinton i njegova ubilačka armada nije zabeleženo u istoriji čovečanstva. Zato sam sa Savićevićem i Mijatovićem predložio da naši fudbaleri, ali i ostali sportisti, ne igraju za svoje klubove čije su zemlje članice NATO dok traje agresija na Jugoslaviju.

FOTO: Arhiva novosti

Na veliki odjek u medijima naišao je još jedan potez Stojkovića. Piksi je u utakmici protiv Kobea ispod dresa nosio majicu sa natpisom "NATO zaustavi napade", koju je pokazao u društvu sa saigračem Fukudom. Slika je brzo obišla svet.

FOTO: Arhiva novosti

- Nema dana da ne dam po nekoliko intervjua. To je najmanje što odavde mogu da učinim za svoj narod i otadžbinu - poručio je Piksi, koji je bio u stalnom kontaktu sa ambasadorom Radoslavom Bulajićem.

Još jedna slika je obišla svet. Aleksandar Đorđević sa transparentom "Zaustavite rat" posle finalne utakmice tadašnjeg Kupa Radivoja Koraća. Barselona je u revanš meču finala savladala Estudijantes sa 97:70, iako je prvi meč izgubila 93:77. Đorđević je bio heroj, jer je u prvom meču dao 20, a u revanšu 18 poena i bio MVP finala. Tada je boje Barselone branio i Milan Gurović.

FOTO: Arhiva novosti

Pamtiće se i gest Vladana Lukića, tada fudbalera Meca. On je, pogođen vestima iz zemlje, poručio rukovodstvu kluba da nije u stanju da igra fudbal, raskinuo je ugovor na tri meseca i vratio se u Jugoslaviju sa suprugom Irenom i ćerkom Sarom! Prevodilac u kontaktu sa klubom bio mu je saigrač Nenad Jestrović.

FOTO: Arhiva novosti

- Moram da budem sa svojom porodicom, prijateljima i narodom. Izvinjavam se Mecu, saigračima i navijačima što ih ostavljam na cedilu pred kraj sezone, ali znam da će me svi razumeti - poručio je Lukić.

Predsednik Molinari i trener Žoel Miler imali su razumevanja za ovakvu odluku. Lukić se prijavio kao dobrovoljac i bio je na položajima RV i PVO.

Usred agresije Željko Obradović se okitio titulom pobednika Kupa Saporte. U finalu 13. aprila 1999. u Saragosi je Beneton iz Treviza, čiji je bio trener, savladao Pamesu iz Valensije 64:60. Željko Rebrača je u finalu zabeležio šest poena. Interesantno je da je u četvrtfinalu Beneton izbacio Partizan - 2. marta u Trevizu bilo je 90:77, a u "Pioniru" 9. marta 73:73. U polufinalu rival je bila Budućnost. Samo dan pred napad, 23. marta u Trevizu bilo je 76:60, a revanš koji je bio zakazan za 30. marta - nije ni odigran.

FOTO: Arhiva novosti

- Javnost je u Italiji podeljena. Jedni su da se bombardovanje zaustavi, a drugi bi odmah slali kopnene trupe. Pokušavaju da slikama kolona izbeglica opravdaju agresiju. Majka mi je loše, žive samo 500 metara od fabrike "Sloboda". Pitam Italijane: "Da li su škole, bolnice, mostovi i fabrike vojni ciljevi?" Ovde ne prikazuju naša porodilišta i bespomoćne bebe - govorio je Obradović iz Treviza. 

Divac Kingu: Nato podržava teroriste

Vlade Divac bio je jedan od najpoznatijih košarkaša NBA lige, član Sakramenta. Lari King, tada voditelj jednog od najgledanijih šou-programa, emisije Si-En-Ena "Lari King uživo"(rađena od 1985. do 2010) pozvao je Divca i to je bila jedna od prvih reakcija koja nije došla sa agresorske strane.

- Ovo je tužna i strašna situacija, sve ovo što se upravo dešava kod moje kuće. Mislim da je narod u Americi obmanut poslednjih nekoliko nedelja kada je reč o situaciji u Jugoslaviji. Strašno je to. Pokušao sam da razgovaram sa porodicom. Brat me je zvao pre sat vremena i govorio o bombardovanju. On je sada u Beogradu. Svi pokušavaju da nađu sklonište - rekao je Divac Kingu.

Usledilo je pitanje da li možda NATO greši.

- Apsolutno greši. Jugoslavija je suverena zemlja. NATO podržava "vojsku" koja je počela kao teroristička grupa, ko zna šta sve rade i šta se sve dešava. Zabrinut sam za sve nevine ljude sa koje god strane da dolaze, iz Jugoslavije, Albanije, Amerike, Evrope - ko god da je tamo sada.

Da li si lojalan predsedniku Miloševiću?

- Ne radi se ovde o Miloševiću, nije on u pitanju. Reč je o nevinom narodu koji strada zbog političara sa ove i one strane. Svi pokušavaju da postignu ciljeve preko leđa nevinog naroda.

Hoćeš li pokušati da "izvučeš" nekog od članova porodice iz zemlje?

- Samo ću pokušati bratovljevu malu bebu da spasem, koja je sada tamo. Veoma je tužno da je ona dok mi razgovaramo u skloništu - kratko mu je odgovorio.

Da li si mogao da očekuješ da će se ovo dogoditi?

- Niko ovo nije očekivao. Kosovo je duša i srce Srbije stotinama godina unazad. Data mu je i autonomija. Ja nisam političar i ekspert, ali verujem da je to dovoljno fer.

Hoćeš da kažeš da je Kosovo deo tebe?

- Kosovo je duša i srce Srbije. Ako pitate bilo koga u Srbiji, svako bi umro za njega.

FOTO: Arhiva novosti

Igraš u timu sa Stojakovićem. Odakle je on?

- On je Srbin iz Hrvatske. To je takođe posebno mesto sa koga je prognano više od 300.000 Srba pre koju godinu. O tome niko ne priča. Jako sam ponosan što sam Srbin.

Danilović: Bezočna propaganda


Predrag Danilović je u vreme bombardovanja bio košarkaš Kindera iz Bolonje, u drugom mandatu.

- Ne pamtim takvu bezočnu propagandu, čak ni u vreme rata u BiH. Čujem se svakodnevno sa roditeljima, kako svima, tako i njima. Bilo bi mi lakše da su sa mnom u Bolonji, ali njima na pamet ne pada da odu iz zemlje.

FOTO: Arhiva novosti

- Počeli su da najavljuju da će bombardovati i centar grada gde je RTS, gde radi moja devojka. Sedite bespomoćno, okrećete telefon i Boga molite da se to ne desi. I posle svega, ja treba da pričam nekome o košarci... - govorio je Danilović za JSL "Sport".

Milošević: Lažljivi Toni Bler


Savo Milošević bio je u proleće 1999. fudbaler Saragose. Dao je intervju irskom nedeljniku "Tajtl".

FOTO: Arhiva novosti

 

- Amerikanci su napali nezavisnu, suverenu zemlju i naše porodice. Niko ne želi da čuje činjenicu da je Kosovo deo Srbije. Tako je već vekovima i mi ne možemo da ga se odreknemo. Mnogo sam razočaran u englesku vladu. Toni Bler počinje govor na televiziji rečeniocom "mi smo miroljubiv narod", a onda nekoliko sati kasnije bace tone bombi na Srbiju. Da li to neko može da razume? Ja ne mogu.

Nakon analize portala Raskrinkavanje.ba svi navodi u tekstu gde se spominjao “Milosrdni anđeo” kao naziv operacije NATO su obrisani.

Kako piše Raskrinkavanje.ba, ovaj naziv operacije ne navodi se ni u jednom zvaničnom dokumentu.

U članku portala Peščanik iz 2008. godine kaže se da u zvaničnim dokumentima NATO-a nema pomena pojma “Milosrdni anđeo”. Evo delova iz tog teksta, koji objašnjavaju sve. - Operacija protiv SR Jugoslavije koja je počela marta 1999. bila je nazvana “Allied Force”, što bi u prevodu bilo “Saveznička sila” i ni u kom slučaju ne može da se prevede kao “Milosrdni anđeo”. Od trenutka ulaska NATO-trupa na Kosovo i Metohiju, juna 1999, operacija je promenila ime u “Joint Guardian” (kako se zove i danas), tj. “Telohranitelj” ili “Pridruženi stražar” u najslobodnijem prevodu, što iako malo bliže pojmu “Anđela čuvara” ipak još uvek ne dozvoljava da se upotrebi kod nas odomaćeni naziv. Ukratko, nigde se ne pominje neki pojam ni izdaleka sličan sintagmi “Angel of Mercy” ili “Merciful Angel”, što bi bili engleski jezički ekvivalenti “Milosrdnom anđelu” - navodi se između ostalog u tom članku. Takođe, jedno od objašnjenja nastanka ovog termina odnosi se na eventualni pogrešan prevod, budući da se američka komponenta koja je činila NATO operaciju u SRJ zvala „Plemeniti nakovanj“ ili na engleskom “Noble Anvil”, navodi Istinomer. Reč “anvil” piše se slično kao “angel”, što je engleska reč za “anđeo”.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)