FUDBALSKA "ZLATNA PALMA" Juniorska reprezentacija Jugoslavije na EP u Kanu 1951. osvojila prvu zlatnu medalju za naš fudbal

Vladimir Stanković

20. 03. 2021. u 21:12

MNOGO pre nego što su Saša Petrović (1967) i Emir Kusturica (1985) trijumfovali na filmskom festivalu u Kanu sa "Skupljačima perja" odnosno "Ocem na službenom putu", Jugoslavija je još 1951. na Azurnoj obali osvojila svojevrsnu fudbalsku "Zlatnu palmu".

ФУДБАЛСКА ЗЛАТНА ПАЛМА Јуниорска репрезентација Југославије на ЕП у Кану 1951. освојила прву златну медаљу за наш фудбал

FOTO: Arhiva Borbe

Takav fudbalski trofej ne postoji, ali valjda je dozvoljeno malo autorske slobode. Radilo se o četvrtom juniorskom prvenstvu Evrope igrača do 18 godina, takmičenju u organizaciji FIFA (od 1956. pod okriljem UEFA). Posle srebrne medalje najboljih fudbalera na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. bio je to prvi veliki uspeh, prva zlatna medalja u kolektivnim sportovima za FNR Jugoslaviju.

Ako ostanemo pri filmskoj terminologiji, "režiser" je bio selektor Toni Pogačnik, a pošto je Miloš Milutinović bio prvi strelac i najbolji igrač prvenstva, to mu dođe kao da je osvojio "Zlatnu palmu" za najbolju ulogu. Miloš je tada igrao u malom Boru. U novinama je pročitao da se okuplja juniorska reprezentacija, zamolio je čoveka iz uprave kluba da ga prijavi. Generalni sekretar FSJ Milorad Lišanin je saopštio Boranima: "Neka mali bude sutra u Beogradu, popodne je test utakmica."

Putovao je vozom cele noći, ali to mu nije smetalo da tog ranog popodneva na terenu starog stadiona Crvene zvezde - bude najbolji. Kao najistureniji igrač "belog" tima dao je tri gola, driblao, jedan gol je i namestio. Pogačniku je sve bilo jasno. Već je imao prvog na konačnom spisku za Francusku. Na večeri u hotelu "Balkan" mladićima je saopšteno da će im biti javljeno preko klubova ko ide u Kan, dok je Milošu jasno rečeno:

- Ti mali odmah vadi pasoš!

Iste večeri krenuo je kući. U Nišu je menjao voz, kupio je sutrašnje novine i sa uzbuđenjem pročitao da je za Kan "siguran samo Milutinović". NJegovom oduševljenju nije bilo kraja. U Boru su ga dočekali drugovi, svi su bili ponosni.

Tako se Miloš našao u društvu mladih igrača iz cele Jugoslavije. Najmanje ih je bilo iz velikih klubova: iz Crvene zvezde Momčilo Stanić i Miroslav Lazić, iz Partizana Ninoslav Kapamadžija i Vojkan Stefanović (kasnije poznati psiholog), iz zagrebačkog Dinama Luka Lipošinović. Golman Blagoje Vidinić je branio u skopskom Vardaru, Lazarevski je igrao u bitoljskom Rabotniku, Dragoljub Župac u kruševačkom Napretku, Rade Ognjanović u Sremu, Anton Rudinski u Spartaku, Milan LJubenović i golman Todorović u beogradskom Radničkom. Pominjemo samo neke koji su kasnije napravili dobre seniorske karijere i stigli i do A reprezentacije.

RAT VEČITIH RIVALA OKO "ČIGRE"

MILOŠEVA fudbalska zvezda zasijala je punim sjajem i dovela do prve velike afere u jugoslovenskom fudbalu. Crvena zvezda i Partizan su bukvalno zaratili oko mladog asa. Tog leta '51 na relaciji Bor-Beograd odvija se velika drama oko maturanta srednje tehničke škole, vodila se bespoštedna sportsko-politička borba, bilo je svega, od vrbovanja do prave otmice, da bi u celu stvar bila umešana čak i Udba. Ipak, i pored "kidnapovanja" od strane Crvene zvezde, Partizan je na kraju pobedio i "Plavoj čigri" navukao crno-beli dres, obezbedivši mu želju da zaigra kraj svog idola Stjepana Bobeka.

Milutinović je za šest sezona u Partizanu (1952-1958) odigrao 213 utakmica i postigao 231 gol, od kojih je 87 prvenstvenih mečeva (53 gola).

Turnir u Kanu igrao se od 22. do 26. marta. Učestvovalo je osam reprezentacija podeljenih u dve grupe. U četvrtrfinalu su postignuti ovi rezultati: Belgija - Engleska 1:1 (Belgija je prošla žrebom), Austrija - Švajcarska 3:1, Severna Irska - Holandija 2:0 i Jugoslavija - Francuska 3:0. U polufinalu Austrija je pobedila Belgiju sa 3:1, a Jugoslavija Severnu Irsku sa 2:1.

Milutinović je od prve utakmice sa Francuskom (3:0), 22. marta u Nici, najavio da će biti zvezda turnira. U ubedljivoj pobedi debitanata na evropskoj sceni nad selekcijom domaćina, Miloš je dao najveći doprinos kao dvostruki strelac (LJubenović je dao jedan gol). Na Azurnoj obali je zablistao plavušan rođen u Bajinoj Bašti, koji je posle gubitka roditelja u ratu sa dvojicom braće i sestrom rastao kod tetke u Boru. Egzaltirani urednik

"L' Ekipa" Gabrijel Ano proglasio je bledolikog momka za princa jugoslovenskog fudbala: "Zapamtite to ime! Miloš Milutinović je đavolski darovit."

FOTO: Arhiva Borbe

U polufinalnom okršaju, opet u Nici, jugoslovenski mladići su jedva izašli na kraj sa visokim i snažnim Ircima. Posle velike borba, bilo je 2:1, pobedi je opet kumovao Milutinovićev treći gol na turniru.

Finalu sa favoritom Austrijom, aktuelnim šampionom Evrope, 26. marta u Kanu, prisustvovao je i Žil Rime, predsednik FIFA od 1921. do 1954. godine. Pre meča pozdravio se sa svim igračima.

Počelo je sjajno po "plave". "Naš tim je prvi gol dao već u 7. minutu šutem glavom, Milutinović je zahvatio centaršut Lipošinovića. Drugi gol, u 27. minutu, bio je posledica kombinacije Perića, Ognjanovića i Lipošinovića a egzekutor je bio Župac" - zagrebački list "Naš sport" preneo je, do detalja, zbivanja na terenu.

 
Austrijanci su u 32. minutu smanjili na 1:2. Posle odmora, Austrijanci igraju kao preporođeni. Kod naših igrača osetila se nervoza, često su grešili. Šest minuta pre kraja rezultat je poravnat - 2:2. Nije bilo spasa za Vidinića. "Treći gol je bio remek-delo soliste Milutinovića."

Milutinović je u knjizi Mileta Kosa "Miloš, čarobnjak fudbala", opisao taj gol za istorijsku pobedu:

- Kad smo kretali sa centra zamolio sam LJubenovića da mi doda loptu. Bio sam ljut, ali i nekako čudesno siguran u sebe. Ostavljao sam protivnike jednog za drugim. Ušao sam u 16 metara, prešao sam još jednog igrača kada mi je golman krenuo u susret. Šutirao sam ispod njega, lopta je ušla u gol. Bilo je to 3:2 za nas. Postali smo prvaci Evrope. Gledaoci su oduševljeno aplaudirali...

Kapiten tima Milutinović je i u tom pobedničkom jurišu na austrijski gol na kanskom festivalu talenata, potvrdio prefinjenost i eleganciju dostojnu prinčevske odore u koju ga je Ano udenuo svojim perom. Bilo je to predskazanje da se rađa jedan superas.

Specijalni izveštač beogradskog lista "Naš sport" (preteča dnevnog lista "Sport) bio je selektor Toni Pogačnik, koji je konstatovao da su "velika volja i samopožrtvovanje nosili naše igrače, to je odlučilo utakmicu finala":

"Odsvirana himna Jugoslavije bila je najveća počast pobednika. Predsednik FIFA Žil Rime izjavio je da je pobeda Jugoslavije zaslužena, a da je ceo naš tim dao izvanredno lepu i brzu igru, a da su se naročito isticali Milutinović i Lipošinović", izvestio je za "Naš sport" mladi stručnjak Toni Pogačnik, koji je jednu od najlepših priča jugoslovenskog fudbala "naplatio" mestom prvog trenera Partizana već sledeće godine, gde je, još pod utiscima bravura iz Kana, u prvi plan izbacio veliko pojačanje "crno-belih" iz Bora Miloša Milutinovića koji je počeo da gradi uspešnu igračku karijeru.

FOTO: Arhiva Borbe

Pobednici iz Kana dočekani su kao heroji, stizali su hvalospevi sa svih strana. Nekoliko dana po povratku omladinaca u zemlju FSJ je organizovao predstavljanje mladih šampiona na Kolarčevom narodnom univerzitetu. FNR Jugoslaviji je ovaj uspeh mladih fudbalera došao u pravi čas, u jeku pritisaka Sovjetskog Saveza i Staljina posle Rezolucije Informbiroa, kao "najlepše priznanje, najlepša nagrada, da našoj klevetanoj i napadanoj zemlji izvojuju još jednu, radosnu, međunarodnu sportsku pobedu, da se trobojka s petokrakom zavijori na počasnom mestu".

Ostalo je zabeleženo da je prvu evropsku titulu u Kanu izborilo 11 igrača iz jedanaest različitih klubova. Pobedu u finalu izborio je ovaj tim: Vidinić - Stanić, Rora - Kapamadžija, Lazarevski, Perić - Ognjanović, LJubenović, Milutinović, Župac, Lipošinović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)