NATHO OTVORENO O SVEMU: Cilj mi je titula sa Partizanom, ali nećemo postati prvaci ako pobeđujemo samo Zvezdu

M. Blažić

23. 07. 2020. u 09:00

НАТХО ОТВОРЕНО О СВЕМУ: Циљ ми је титула са Партизаном, али нећемо постати прваци ако побеђујемо само Звезду

Foto: M. Vukadinović

DOŠAO je na "velika vrata", kao kapitalno pojačanje Partizana prošlog leta i, za razliku od većine asova iz "uvoza", poznati termin "period aklimatizacije" nije ni koristio.

Izraelac Bibars Natho je ekspresno oduševio navijače Partizana, zaradio nadimak Tatko, pa je sada, godinu dana kasnije, vezni red ekipe Save Miloševića nezamisliv bez njega.

Zimus je na pripremama u Turskoj najavio da je spreman da ostane u klubu do isteka ugovora za dve godine, a na to razmišljanje nije uticala ni pandemija virusa korona koja je okrenula planetu naglavačke.

- Što se ugovora tiče, nikad ne možete da planirate unapred ništa u životu, a kamoli u fudbalu. Pogotovo ne na duge staze, ali u Partizanu stvarno uživam. Na svim nivoima. Počev od odnosa sa predsednikom, trenerom, ljudima iz stručnog štaba. Ako svi oni ostanu na pozicijama, ostajem i ja do kraja ugovora. Tačno je da stvari mogu da se promene očas posla, ali trenutno je tako - "javlja" sa Zlatibora Natho.

U LIGAMA UEFA 80 PUTA

ZNAČAJAN motiv da se sa Partizanom plasira u Ligu Evrope Natho će imati i zbog lične statistike.

- Treći sam na večnoj listi fudbalera sa najviše utakmica u tom takmičenju. S tim da su prva dvojica u penziji. U pitanju su Đuzepe Bergomi (96) i Frank Rost (90). Ja sam ih skupio 80. U poslednjih 12 sezona 11 puta sam bio učesnik grupne faze UEFA takmičenja, bilo Lige šampiona, bilo Lige Evrope, nadam se da ove jeseni mogu do izjednačenja drugog mesta.

Mere opreza, prevencije uz sveprisutni strah za najbliže, nešto je na šta je iskusni vezista uspeo da se adaptira koliko je to moguće.

- Baš je teško. Srećom, porodica je još u februaru došla u Beograd, ostatak familije nisam video mesecima. Rođaci naročito nedostaju deci. To je realnost, moramo da je prihvatimo i da se nadamo da će kriza što pre proći kako bismo mogli da posetimo najmilije u Izraelu ili da oni dođu kod nas.

Prva godina u Humskoj je bila kako to obično i biva na crno-beloj strani Topčiderskog brda poprilično turbulentna.

- Čudna sezona. Tim je dosta promenjen. Počev od mene, došao sam kad je takmičenje već počelo, nisam prošao pripreme, isto važi za Asana, Sadik je tek na polovini trenažnog procesa priključen ekipi. A opet smo uradili nešto. Nije bila najbolja, ali jeste sezona u kojoj smo počeli izgradnju novog tima. Nadam se da ćemo u narednoj završiti proces i pokazati koliko smo napredovali.

Partizan je tri godine bez šampionskog pehara, a Natho je neko ko je naviknut na trofeje i što je još važnije uvek je "gladan".

- Kad igrate u velikom klubu poput Partizana želite da se borite za pehare. Naš prvi cilj za narednu sezonu je da budemo prvaci. Nadam se da možemo do titule. Neće biti lako, ali verujem u fudbalere. Ako budemo igrali kao što znamo - bićemo prvi.

NASLEDNICI OBOŽAVAJU TOŠIĆA

NATHO ima trojicu sinova, dvojica pomno prate svaku utakmicu Partizana, dok najmlađi, zasada, ne pokazuje interesovanje.

- Tošić im je svima prirastao za srce dok smo bili u Moskvi, ali on se ne računa, otišao je... Od sadašnjih, najstariji voli Sadika i Asana, srednji golmana Stojkovića, a najmlađi ne prati fubdal, ništa ga ne zanima, ha, ha, ha...

Zna kapiten izraelskog nacionalnog tima šta je to ono nešto što je udaljilo Partizan od trofeja u Superligi.

- Ne smeju utakmice da se dele na velike i male. Morate da naučite da pobeđujete 1:0, najčešće tako se osvaja titula. Osetio sam da prošle sezone 1:0 u velikom broju slučajeva nije dovoljno, zato smo jurili da damo još koji gol. Fudbal je takav da morate da naučite da pobeđujete 1:0, neki put prihvatite 0:0 kao dobar rezultat. Nećemo postati šampioni ako dobijamo samo Zvezdu. Poenta je da skupljamo bodove na "malim" utakmicama.

Otkrio je motorino crno--belih deo karaktera koji ga stalno gura napred.

- Došao sam da osvajam trofeje, a ne da bih trenirao fudbal u laganom ritmu. Zanimaju me pehari. Igram fudbal zato što ga volim, a ne zato što me plaćaju. Fudbal je moj život, želim da pobedim i na treningu, a kamoli na utakmici, kad su ulog bodovi. Toliko sam posvećen da ni rođenim sinovima ne dam da me savladaju kad igramo u dvorištu. Supruga me zbog toga prekoreva, kaže "pusti ih makar jednom", ali ne popuštam, ha-ha-ha... Fudbal je i emocija, zahteva kanalisanje, zato meni nije važno protiv koga igramo, niti su mi bitni minuti, stanje na semaforu. Kad se tako postaviš onda ti je drag svaki gol i svakom se obraduješ kao da je prvi. Voleo bih kad bi svi fudbaleri bili takvi, da igraju od početka do kraja, jer ja ako dam dva gola hoću treći. Ne vidim poentu stati - zaključio je Natho.

PROTIV SRBIJE ZA PLASMAN NA EP

SRBIJA i Izrael će se u slučaju pobeda u polufinalnim mečevima Lige nacija boriti u direktnom okršaju za plasman na Evropsko prvenstvo.

- Problem je to što niko ne zna kad će se igrati. Po sadašnjem rasporedu, trebalo bi polufinalni mečevi da budu na programu u oktobru. Nadam se najpre da će situacija dozvoliti, da će Izrael eliminisati Škotsku, a Srbija Norvešku, pa da u finalu odlučimo ko će na EP.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)